ско̀нчати
скончати
Лема
скончати
Извор
том 5, стр. 809, редослед 9
- 1.а.
учинити нечсчу крај, довести крају, довршити, окончатш.
— Тер га шаље царска сила у Требиње равно да му страви села по Дробњаку или своје да сконча јунаштво.
Четверо браће овде је ... у мукама живот скончало.
- 1.б.
упропастити, уништити.
— Ето, како су ме нерад и потуцање скончали.
- 1.в.
убити, погубити.
— Ја ћу себе прије скончати нег ту срамоту преживјети.
- 2.
умрети, погинути.
— Мој отац мало да не скопча од жалости.
Премлатили га ... тако да је сончао за два дана.
Ча једној сувој грани стабла ... скончао је несрећни старац.
Пододреднице
а. убити се. — Скопчат би се с туге хтио, ал му ... срце не да. Хар. б. умретши. — Отац се пропио од муке, а мати се скончала од туге. Михољ
Изворни текст (OCR)
ско̀нчати, -а̄м сврш. 1. а. учинити нечсчу крај, довести крају, довршити, окончатш. — Тер га шаље царска сила у Требиње равно да му страви села по Дробњаку или своје да сконча јунаштво. Март. Четверо браће овде је ... у мукама живот скончало. Јакш. Ђ. б. упропастити, уништити. — Ето, како су ме нерад и потуцање скончали. Божић. в. убити, погубити. — Ја ћу себе прије скончати нег ту срамоту преживјети. Огр. 2. умрети, погинути. — Мој отац мало да не скопча од жалости. Маж. Ф. Премлатили га ... тако да је сончао за два дана. Радул. Ча једној сувој грани стабла ... скончао је несрећни старац. Јакш. Ђ.