ско̀рина
скорина
Лема
скорина
Извор
том 5, стр. 810, редослед 16
- а.
кора. Р-К Реч ско̀рити", -ӣм несврш. а. пожуривати, ускоравати.
— Ал лудост ми је што овако зборим ... те жићу своме конац што скорим.
- б.
жсурити се, хитати.
— Узовници пак одсвуда скоре.
Да с видела како ли сам у бој скорио ... како сам се љуто борио.
- в.
приближавати се, примицати се крају.
— Скори свећа крају ... ал крај моме вају никад неће доћи.
Кад се већ примнцало и скорило вријеме да у наручје паде своме драгому ... разори се све. О)-.
Изворни текст (OCR)
ско̀рина ж кора. Р-К Реч. ско̀рити", -ӣм несврш. а. пожуривати, ускоравати. — Ал лудост ми је што овако зборим ... те жићу своме конац што скорим. Вел. б. жсурити се, хитати. — Узовници пак одсвуда скоре. Март. Да с видела како ли сам у бој скорио ... како сам се љуто борио. Змај. в. приближавати се, примицати се крају. — Скори свећа крају ... ал крај моме вају никад неће доћи. Јакш. Ђ. Кад се већ примнцало и скорило вријеме да у наручје паде своме драгому ... разори се све. О)-.