ско̀рити
скорити QA: medium
Лема
скорити
Извор
том 5, стр. 810, редослед 17
- 2.
-ӣм сврш. (ек. и ијек.) учинити да нешто добије кору, да отврдне.
— Око прстију мртваца мраз је био скорио крв и земљV.
Пододреднице
добити кору, скорушити се; стврднути се. — Баканџе кљуцале су о скорени снег. Дав. фиг. Наша је свијест сазрела да се ољушти из свега што се око ње скорило. Кал. Земља се као кост скорила а по њој загрувао снијеr. Торд. фиг. Шта је у тој затвореној скореној души? Шуб
Изворни текст (OCR)
ско̀рити2, -ӣм сврш. (ек. и ијек.) учинити да нешто добије кору, да отврдне. — Око прстију мртваца мраз је био скорио крв и земљV. Вуј.