Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ско̀рӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 810

ско̀рӣ

скори

Лема

скори

Варијанте

ско̏рӣ

Извор

том 5, стр. 810, редослед 14

  1. 1.

    (ретко неодр.) в. скорашњи.

    неодр. — неодређени вид придевав. — (после броја) век
    — Пробуди се једног скорог јутра ... као државни порезни оврховодитељ.
    Ђал.
    Људи су утонули у мисл претресајући у сећањима скорију и даљу проuлост.
    Јак.
    Испод проријеђене фризурице наслућује се скора ћела.
    Ж 1955
    Припреме за наш скори покрет све су ужурбаније.
    Аз.
  2. 2.

    хитар, брз.

    — Баталион беше ... спреман за бој ... Скорим кораком напред!
    Јакш. Ђ.
    Само се чула команда! »Картечом, скора ватр ... Плотуном, скора ватра!«
    Јов. С.
Изворни текст (OCR)
ско̀рӣ и ско̏рӣ, -а̄, -о̄ (ретко неодр.) 1. в. скорашњи. — Пробуди се једног скорог јутра ... као државни порезни оврховодитељ. Ђал. Људи су утонули у мисл претресајући у сећањима скорију и даљу проuлост. Јак. Испод проријеђене фризурице наслућује се скора ћела. Ж 1955. Припреме за наш скори покрет све су ужурбаније. Аз. 2. хитар, брз. — Баталион беше ... спреман за бој ... Скорим кораком напред! Јакш. Ђ. Само се чула команда! »Картечом, скора ватр ... Плотуном, скора ватра!« Јов. С.