ско̀чпти
скочпти QA: medium
Лема
скочпти
Извор
том 5, стр. 813, редослед 8
- 1.а.
одбацивши се нагло, преместити се с једног места на друго, скоком доспети, пребацити се на неко место: ~ с камена на камен.
— Подметнућу столицу, скочићу на полицу.
- 1.б.
одбацити се увис, попети се у скоку.
— Тада скочи Шарцу на рамена.
- 1.в.
бацити се с висине; сићи у скоку.
— Немој тако, јадна! ... Може се обесити! Може скочити у воду!
Од по̑ јеле скочи на земљицу.
- 1.г.
поцупнути, поскочити.
— Скочи коло да скочимо«... И.
- 1.д.
одбити се, одскочити.
— Бојали су се да им који каменчић не скочи у око.
Играх се златном јабуком ... Одскоком скочи јабука, удара Будви у врата. НП Вук.
- 1.ђ.
високо се дићи, одскочити (о Сунцу, Месецу).
— Већ је сунце скочило три копља, а град пуст, без људи.
- 2.а.
нагло устати, дићи се.
— Украј друма ... седе две женске прилике. Али, чим чуше грајУ, скочише.
Пробудивши се ... скочи ... и брзо се одјене.
- 2.б.
потрчати, полетети, појурити.
— Скочио сам у кухињу, а из ње већ истрчаше борци.
Скочила и мати и тетка да ме бране, те, да бог поможе, не дофати свака батина мене.
Погледај каплара. Скочио у свијет па паметан.
- 2.в.
нагло се дићи на устанак; нагло наеалити, напасти (на некога).
— Пођосмо и ми за другом Титом, скочи Крајина љута.
Срете га жена па скочи на њ, да га прождере.
Скочили су један на другога и ... изручили најпогрдније псовк.
- 3.
у скоку прећи, прескочити.
— Скочи с мјеста четрнаест нога.
- 4.а.
нагло настати, појавити се (о ветру, бури и сл.).
— Скочи источњак да све понесе, а море узаври.
Скочила је бура. Рј.
- 4.б.
искочити, избити.
— На очи му скочиле сузе.
Испод ува скочила мицина.
- 5.а.
повећати се, попети се (о ценама и сл.).
— Паде риба, скочи месо, потрчите муштерије!
Откад су ... шуме исјекли ... скочио је и храстов лијес и жир у цијени.
- 5.б.
нагло се дићи, букнути (о телесној температури).
— У току ноћи код многих је скочила температура.
из коже због нечега силно се узрујати, разбеснети се. — Скочи из коже када чује4 шуштање свиле. Матош; ~ коме у очи (У косу, за врат) жестоко некога напасти; коме у реч нагло прекинути некога у говору; ~ на ноге (на оружје) дићи се на устанак, побунити се; ~ сам себи у уста доћи сам са собом у противуречност; скочио је врагу из торбе јако је обестан, несташан, враголаст. — Тај је момак скочио врагу из торбе. Ков. А.; срце му (ој) скочи срце му (јој) заигра, задрхта; (у наглом узбуђењу, обично радосном). — Срце му скочи у грудима потајно. Јакш. М. у ватру и воду ~ за кога све жртво-4 вати за некога.
Фразе
скочи, па онда реци хоп! не хвали се докле не извршшш нешто; скочиће му то на нос платиће то, скупо ће га то стајати; скочиће му глава погинуће; скочиле му (јој) акције, скочила му (јој) нумера (цена) разг. нагло му (јој) је нарастао углед у друштву; ~ иза сна нагло се пробудити; ~ на високу полицу нар. попети се врло високо у служби, стећи каријеру. — Да није било ... моје сиротиње, мого̑ сам ја скочити на високу полицу.
Пододреднице
скочити (2). — Скочи се на ноге; и дохвати писмо да га прочита. Јурк. Нетом одахнуше, Хрвати се скочише и Јајце преотеше Ту̑рцим]. Павл
Изворни текст (OCR)
ско̀чпти, ско̏чӣм сврш. 1. а. одбацивши се нагло, преместити се с једног места на друго, скоком доспети, пребацити се на неко место: ~ с камена на камен. — Подметнућу столицу, скочићу на полицу. Кош. б. одбацити се увис, попети се у скоку. — Тада скочи Шарцу на рамена. НП Вук. в. бацити се с висине; сићи у скоку. — Немој тако, јадна! ... Може се обесити! Може скочити у воду! Вес. Од по̑ јеле скочи на земљицу. НП Вук. г. поцупнути, поскочити. — Скочи коло да скочимо«... И. д. одбити се, одскочити. — Бојали су се да им који каменчић не скочи у око. Брл. Играх се златном јабуком ... Одскоком скочи јабука, удара Будви у врата. НП Вук. ђ. високо се дићи, одскочити (о Сунцу, Месецу). — Већ је сунце скочило три копља, а град пуст, без људи. Љуб. 2. а. нагло устати, дићи се. — Украј друма ... седе две женске прилике. Али, чим чуше грајУ, скочише. Ад. Пробудивши се ... скочи ... и брзо се одјене. Матош. б. потрчати, полетети, појурити. — Скочио сам у кухињу, а из ње већ истрчаше борци. Хорв. Скочила и мати и тетка да ме бране, те, да бог поможе, не дофати свака батина мене. Срем. фиг. Погледај каплара. Скочио у свијет па паметан. Сиј. в. нагло се дићи на устанак; нагло наеалити, напасти (на некога). — Пођосмо и ми за другом Титом, скочи Крајина љута. Ћоп. Срете га жена па скочи на њ, да га прождере. Љуб. Скочили су један на другога и ... изручили најпогрдније псовк. Вучо. 3. у скоку прећи, прескочити. — Скочи с мјеста четрнаест нога. Њег. 4. а. нагло настати, појавити се (о ветру, бури и сл.). — Скочи источњак да све понесе, а море узаври. Љуб. Скочила је бура. Рј. А. б. искочити, избити. — На очи му скочиле сузе. Новак. Испод ува скочила мицина. Вес. 5. а. повећати се, попети се (о ценама и сл.). — Паде риба, скочи месо, потрчите муштерије! Ранк. Откад су ... шуме исјекли ... скочио је и храстов лијес и жир у цијени. Коз. Ј. б. нагло се дићи, букнути (о телесној температури). — У току ноћи код многих је скочила температура. Јак.