скраја
скраја
Лема
скраја
Извор
том 5, стр. 814, редослед 8
- 1.
предл. с ген. на последњој граници, што се просторно или временски протеже на крају, при свршетку, поткрај.
— Доживели смо откриће једне дубоке концентрације људског духа ... скраја другог дела Гетеове ... исповести. КН 1958.
- 2.
(скра̏ја) прил. на просторној граници чега, на ивици; са стране, по страни.
— Угаси се ватра]: само скраја црвенео је кроз дим комад балеге, који се откотрљао у страну. Моск. la леђa оних оваца што су стајале скраја спустиле Се ПтИЏе. (иј.
Фразе
скраја-накрај на целој површини нечега, од једнога краја до другога. — У свануће устах; обађи Млетке
Изворни текст (OCR)
скраја 1. предл. с ген. на последњој граници, што се просторно или временски протеже на крају, при свршетку, поткрај. — Доживели смо откриће једне дубоке концентрације људског духа ... скраја другог дела Гетеове ... исповести. КН 1958. 2. (скра̏ја) прил. на просторној граници чега, на ивици; са стране, по страни. — Угаси се ватра]: само скраја црвенео је кроз дим комад балеге, који се откотрљао у страну. Моск. la леђa оних оваца што су стајале скраја спустиле Се ПтИЏе. (иј.