скре́нути
скренути
Лема
скренути
Извор
том 5, стр. 816, редослед 2
- 2.
(аор. скре́нух и скре̏тох 2. и
- 3.
скре́ну, скре̑нӯ и скре̏те) сврш
- 1.а.
упутити се другим правцем од оног којим се дотле шшло, заокренути, закренути.
— Скренуше низ улицу према Миљацки.
Размишљајући и говорећи сам собом скрене с пута к мору.
Довољно је да причајући о њему не скренемо ни за длаку с истине.
Наше политичке прилике ... скренуле су борбу на друго поље.
- 1.б.
свратити, сврнути.
— Кад наиђемо кроз његово село, обавезно скренемо његовој кући.
- 2.
окренути, обрнути (главу, поглед и сл.).
— Дивна ... постиђено ... скренула главу као да неког тражи.
Лекар је скренуо у страну љутити поrлед.
Неосетно сам скренуо разговор на њУ.
Фразе
~ памећу (с ума) полудети; ~ пажњу на нешто упозорити, обратити нечију пажњу на нешто.
Изворни текст (OCR)
скре́нути, скре̑не̄м (аор. скре́нух и скре̏тох, 2. и 3. л. скре́ну, скре̑нӯ и скре̏те) сврш. 1. а. упутити се другим правцем од оног којим се дотле шшло, заокренути, закренути. — Скренуше низ улицу према Миљацки. О-А. Размишљајући и говорећи сам собом скрене с пута к мору. Ћип. фиг. Довољно је да причајући о њему не скренемо ни за длаку с истине. Вел. Наше политичке прилике ... скренуле су борбу на друго поље. Марј. М. б. свратити, сврнути. — Кад наиђемо кроз његово село, обавезно скренемо његовој кући. Чол. 2. окренути, обрнути (главу, поглед и сл.). — Дивна ... постиђено ... скренула главу као да неког тражи. Рад. Д. Лекар је скренуо у страну љутити поrлед. Поп. Ј. фиг. Неосетно сам скренуо разговор на њУ. Бар.