скрѐсати
скресати QA: medium
Лема
скресати
Извор
том 5, стр. 816, редослед 6
- 1.а.
подсећи (гране, врхове дрвета и сл.), поткресати.
— За вијоку узима се или родни пупољаК ... или се узима у с грана које ће се до зиме скресати.
- 1.б.
одсећи, одрезати уопште.
— 1опни се на то дрво те га скреШи Говедима.
Рј. фиг. Мали Костица био је још и некако скресан: брада му скресана да је скоро и нема.
- 2.а.
умањити у великој мери, нагло.
— Најзад смо скресали прилично папрен рачун за једну трећину.
Ако треба наставни план да се креше, онда ће га увек скресати на рачун физичке културе. Б 1958.
- 2.б.
брзо, халапљиво појести ђ2 или попити, смазати.
— До поноћи ... скреса пола јагњета, пола метну у торбу.
Скресао је неколико скуша и испио три чаше вина.
Заједно с Видом и Илијом скресао је осам пуних боца.
- 3.а.
оштро и отворено казати (обично нешто непријатно).
— Волео је да свакоме скреше истину у лице.
Отац ... се не усуди скресати у лице оно што се путем спремао да му скреuе.
- 3.б.
изрећи, изговорити какву псовку или непристојну реч, опсовати.
— Када би се читале интерпелације на њега лично ... он би скресао оца интерпеланту.
Агент ... заусти да још нешто скреше сељачки, али равнатељ га прекину.
- 4.
опалити, испалити из ватреног оружја.
— Натегне пиштољ себи у прси, па врати, не сме да скреше.
Турчин ... извади малу пушу ... и скреса је фра Марку право у стомак.
- 5.
на брзину створити, којекако урадити, склепати.
— Ноћу, сам у соби ... скреше стихотворац тринаест стихова.
Фразе
~ дим у дим покр. обрачунати се ватреним оружјем. — Па овђе, на ови час, по црногорски, да скрешемо дим у дим, па што бог да и срећа јуначка!
Изворни текст (OCR)
скрѐсати, скре̏ше̄м сврш. 1. а. подсећи (гране, врхове дрвета и сл.), поткресати. — За вијоку узима се или родни пупољаК ... или се узима у с грана које ће се до зиме скресати. Тод. б. одсећи, одрезати уопште. — 1опни се на то дрво те га скреШи Говедима. Вук Рј. фиг. Мали Костица био је још и некако скресан: брада му скресана да је скоро и нема. Сек. 2. а. умањити у великој мери, нагло. — Најзад смо скресали прилично папрен рачун за једну трећину. Чол. Ако треба наставни план да се креше, онда ће га увек скресати на рачун физичке културе. Б 1958. б. брзо, халапљиво појести ђ2 или попити, смазати. — До поноћи ... скреса пола јагњета, пола метну у торбу. Коч. Скресао је неколико скуша и испио три чаше вина. Кос. Заједно с Видом и Илијом скресао је осам пуних боца. Шен. 3. а. оштро и отворено казати (обично нешто непријатно). — Волео је да свакоме скреше истину у лице. Ђур. Отац ... се не усуди скресати у лице оно што се путем спремао да му скреuе. Божић. б. изрећи, изговорити какву псовку или непристојну реч, опсовати. — Када би се читале интерпелације на њега лично ... он би скресао оца интерпеланту. Јов. С. Агент ... заусти да још нешто скреше сељачки, али равнатељ га прекину. Бан. 4. опалити, испалити из ватреног оружја. — Натегне пиштољ себи у прси, па врати, не сме да скреше. Глиш. Турчин ... извади малу пушу ... и скреса је фра Марку право у стомак. Андр. И. 5. на брзину створити, којекако урадити, склепати. — Ноћу, сам у соби ... скреше стихотворац тринаест стихова. Игњ