скро̏ман

скроман, скромна

Лема

скроман

Варијанте

скромна, скро̀мна

Извор

том 5, стр. 820, редослед 6

1.а.
који не истиче, не хвалисебе, своју вредност, своје заслуге; умерен у својим захтевима и понашању.
— Нашао се човјек нечувен и скроман који је био проучио тај непознати језик.
Павл.
Скроман је то човек да већ прелази скромност у стид.
Вес.
1.б.
који изражава тшакве особине, такво понашање̂.
— оседасмо сваки на своје место па упресмо скромне погледе у кмета.
Шапч.
2.
који је без претераних захтева; једноставан, обичан, који је без претензија на величину и раскош.
— Њу је барун из скромна грађанског друштва извео.
Леск. Ј.
Нова српска књижевност добила је ... првога свога комедиографа пре него што су Срби стигли да подигну ма и најскромнију позорницУ.
Мил.
Ж. фиг. Твој цвијет је танахан, скроман, а мирисом толи мио.
Војн.
3.
једва довољан, мален, незнатан.
— Газда Cnaca је ... обећао девојци скромну спрему.
Сек.
Проплакао је над својом ... скромном срећом која му с сад чинила огромном. Јанк.вфи

Изворни текст (OCR)

скро̏ман, скро̏мна и скро̀мна, -мно 1. а. који не истиче, не хвалисебе, своју вредност, своје заслуге; умерен у својим захтевима и понашању. — Нашао се човјек нечувен и скроман који је био проучио тај непознати језик. Павл. Скроман је то човек да већ прелази скромност у стид. Вес. б. који изражава тшакве особине, такво понашање̂. — оседасмо сваки на своје место па упресмо скромне погледе у кмета. Шапч. 2. који је без претераних захтева; једноставан, обичан, који је без претензија на величину и раскош. — Њу је барун из скромна грађанског друштва извео. Леск. Ј. Нова српска књижевност добила је ... првога свога комедиографа пре него што су Срби стигли да подигну ма и најскромнију позорницУ. Мил. Ж. фиг. Твој цвијет је танахан, скроман, а мирисом толи мио. Војн. 3. једва довољан, мален, незнатан. — Газда Cnaca је ... обећао девојци скромну спрему. Сек. Проплакао је над својом ... скромном срећом која му с сад чинила огромном. Јанк.вфи