Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

скру̑шен

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 821

скру̑шен

скрушен

Лема

скрушен

Извор

том 5, стр. 821, редослед 23

  1. 1.

    трп. прид. од скрушити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.а.

    морално утучен, убијен.

    — На камену крутом седи скрушен Едип.
    Дуч.
  3. 2.б.

    огорчен, ојађен.

    — Скрушени ми смо крај њега стали, јер нашу душу потреса јад.
    Ил.
  4. 3.а.

    који се каје, изражава кајање, покајнички.

    — Врпољио се на преуској клупи и ... трудио се да се начини што мањи и скрушенији.
    Ћоп.
  5. 3.б.

    одан вери, побожан.

    — Жени се ... и постаје примеран отац породице и скрушен хришћанин.
    Панд.
    СкрV-Шена чељад, у путу, пада на кољена. Нип.
Изворни текст (OCR)
скру̑шен, -а, -о 1. трп. прид. од скрушити (се). 2. а. морално утучен, убијен. — На камену крутом седи скрушен Едип. Дуч. б. огорчен, ојађен. — Скрушени ми смо крај њега стали, јер нашу душу потреса јад. Ил. 3. а. који се каје, изражава кајање, покајнички. — Врпољио се на преуској клупи и ... трудио се да се начини што мањи и скрушенији. Ћоп. б. одан вери, побожан. — Жени се ... и постаје примеран отац породице и скрушен хришћанин. Панд. СкрV-Шена чељад, у путу, пада на кољена. Нип.