ску̏п
скуп QA: medium
Лема
скуп
Извор
том 5, стр. 824, редослед 9
- 1.
(лок. ску̀пу; мн. ску̀пови) а састанак већег броја лица везани2 међу собом каквим заједничким интересом ради каквог договора или решавања.
— Над тим одличним скупом... доминирао је мрки лик гувернера.
Људи су обично у четири ока веома говорљиви, али на јавни скуповима као да им неко ... скамени вилице.
- 6.
састанак мањег броја лица ради забаве.
— Његово танко, смеђs лице, с елегантним брцима, улазило је у куће, на скупове, на игран1ее.
Друштво се подијелило на скупове, зажагорило; сви говоре.
в. вшше или мање особа на истом месту.. Пролазили су густим шумама, а пут је био шшири и блажи. Ту већ почеше да сVсрећу, у скуповима, свијет из осталих мјеста.
- 2.
множина одређених, истих, сличних или различитих појмова узетих заједно.
— Од Тоrа моста ... Шири С8... валовита долина ... пошкропљена шумарцима и ретким скуповима црногорице.
Он покуша да Ненаду објасни религију и њено објашњење стварања света као скуп симбола. Ћос. Б. нати изазвати скуп сензација и душевни трзаја ... ето у чему је ... проблем сваке уметности.
- 3.
(у прилошкој служби, у лок. с предл. у) заједно, уједно, скупа.
— После се мир претворио у неко зујање, отприлике као кад би у скупу много бумбарева слушао.
- 4.
један од основних појмова на којем се оснива у последње време математшка: теорија скупова. Свезн.
mathematics
Фразе
свир ати на ~ в. свирати на збор (у3 збор, изр.). — Око десет часова ... свирала је војничка труба: на скуп! БК 1906. ску̑п, ску́па, ску́по (одр. ску̑пӣ; комп. ску̏пљӣ) 1. а. који има високу цену, скупоцен; супр. јефтин. — Што се тиче станова, они су ... папрено скупи. Лапч. Тај душин дах Матошев што пјева звуком скупога метала не налази ни спомепа ни наде. Визн. б. који тражи за своју робу високу цену. — Криве нас, трговце ... и кажу да смо скупи и ко̄ да немамо душе. Ћор. в. који изискује много средстава, жртава. — Нолино имање и трговина траже све више стручњака и скупих мелиорација. Сек. Много и много је скупа наша борба. Ћос. Д. 2. који је важан, који има велико значење. — Његове ријечи биле су скупе. Јевт. Кад смо претурили двадесетпету годину живота, сузе постају тако ретке и тако скупе.
Изворни текст (OCR)
ску̏п м (лок. ску̀пу; мн. ску̀пови) 1. а. састанак већег броја лица везани2 међу собом каквим заједничким интересом ради каквог договора или решавања. — Над тим одличним скупом... доминирао је мрки лик гувернера. Крл. Људи су обично у четири ока веома говорљиви, али на јавни скуповима као да им неко ... скамени вилице. Вуј. 6. састанак мањег броја лица ради забаве. — Његово танко, смеђs лице, с елегантним брцима, улазило је у куће, на скупове, на игран1ее. Поп. Ј. Друштво се подијелило на скупове, зажагорило; сви говоре. Кол. в. вшше или мање особа на истом месту.. Пролазили су густим шумама, а пут је био шшири и блажи. Ту већ почеше да сVсрећу, у скуповима, свијет из осталих мјеста. Андр. И 2. множина одређених, истих, сличних или различитих појмова узетих заједно. — Од Тоrа моста ... Шири С8... валовита долина ... пошкропљена шумарцима и ретким скуповима црногорице. Андр. И. Он покуша да Ненаду објасни религију и њено објашњење стварања света као скуп симбола. Ћос. Б. нати изазвати скуп сензација и душевни трзаја ... ето у чему је ... проблем сваке уметности. Цар М. 3. (у прилошкој служби, у лок. с предл. у) заједно, уједно, скупа. — После се мир претворио у неко зујање, отприлике као кад би у скупу много бумбарева слушао. Јак. 4. мат. један од основних појмова на којем се оснива у последње време математшка: теорија скупова. Свезн.