ску̑т
скут
Лема
скут
Извор
том 5, стр. 826, редослед 23
- 1.а.
доњи део женске хаљине или сукње.
— Била се ухватила Анђелији за десни скут.
Она би се изула, подигла скуте и загазила на плигко.
Испусти дугачки скут своје хаљине коју је све дотле грчевито придржавала и клону.
- 1.б.
доњи део мушког капута, огртача и сл.
— Он је сваки час загледао танки струк ширећи скуте на свом фраку.
Били cV V великим капутима широких скута опточени гајтаном.
- 1.в.
предњи део одеће која при седењу покрива колено; крило.
— Била си малашна ... дријемала си ми у скуту.
Носила је пуни скут кромпира.
- 1.г.
мн. доњи крај женске кошуље. Вук Рј.
- 2.
фиг. задњи део чега, последњи траг, руб; одблесак, одсјај какве (обично природне) појаве.
— Тандркали су точкови е.. теретних кола, за њима се вукао дугачак скут ускомешане прашине.
Напољу кишно небо цедило сво̄је мокре скуте.
Кидат ће се с оне стране доњи скутови магле.
- 3.
фиг. окриље, заштита, одбрана.
— Све газде и бољу господу поотимаће нам и под свој скут справити.
Бег саветује: ... Ви сте још дјеца султанова, још ви нисте испод његова скута.
Фразе
целивати (љубити) чије скуте (и рукаве); носити ~ за ким; подвлачити се по д чији ~; вешат и се уз чиј е скуте, хватати се за чији ~ тражити чију власт, сматрати се чијим верним подаником; поку пити ~ спремити се на одлазак; одрезати (откинути) ~ раставити се од неког, прекинути с ким односе.
Изворни текст (OCR)
ску̑т, ску́та м 1. а. доњи део женске хаљине или сукње. — Била се ухватила Анђелији за десни скут. Шен. Она би се изула, подигла скуте и загазила на плигко. Ћип. Испусти дугачки скут своје хаљине коју је све дотле грчевито придржавала и клону. Андр. И. б. доњи део мушког капута, огртача и сл. — Он је сваки час загледао танки струк ширећи скуте на свом фраку. Јов. Ј. Били cV V великим капутима широких скута опточени гајтаном. Креш. в. предњи део одеће која при седењу покрива колено; крило. — Била си малашна ... дријемала си ми у скуту. Војн. Носила је пуни скут кромпира. Лоп. Г. мн. доњи крај женске кошуље. Вук Рј. 2. фиг. задњи део чега, последњи траг, руб; одблесак, одсјај какве (обично природне) појаве. — Тандркали су точкови е.. теретних кола, за њима се вукао дугачак скут ускомешане прашине. Моск. Напољу кишно небо цедило сво̄је мокре скуте. Рад. Д. Кидат ће се с оне стране доњи скутови магле. Наз. 3. фиг. окриље, заштита, одбрана. — Све газде и бољу господу поотимаће нам и под свој скут справити. Маш. Бег саветује: ... Ви сте још дјеца султанова, још ви нисте испод његова скута. Шуб.