ску̏цати
скуцати
Лема
скуцати
Извор
том 5, стр. 827, редослед 18
- 1.а.
с тешком муком, мало-помало саставити, скупити; једва стећи, спечалити (новац, имовину).
— Ја скуцала пару по пару ... грош по грош, да ти и не приметиш.
Комшија његов ... не може да скуца ни честита круха, него једе јечмењак.
- 1.б.
мало-помало скупити, стећи какво знање, вештину, умешност.
— Мислио је да ће, уз оно мало техничког знања, скуцаног у високој школи, наћи каково знаменито мјесто у којој творници.
- 2.
куцајући, ударајући чим тупим скинути оно што је набијено, натакнуто, насађено (нпр. обруч с каце или бурета). Вук Рј.
- 3.
потрошити улудо, проћердати, спискати. Р-К Реч. ску́цати се, ску̑ца̄м се сврш. постати слаб и мршав, ослабити због неуредног и распусног живота. Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
ску̏цати, -а̄м сврш. 1. а. с тешком муком, мало-помало саставити, скупити; једва стећи, спечалити (новац, имовину). — Ја скуцала пару по пару ... грош по грош, да ти и не приметиш. Срем. Комшија његов ... не може да скуца ни честита круха, него једе јечмењак. Коз. И. б. мало-помало скупити, стећи какво знање, вештину, умешност. — Мислио је да ће, уз оно мало техничког знања, скуцаног у високој школи, наћи каково знаменито мјесто у којој творници. Цар Е. 2. куцајући, ударајући чим тупим скинути оно што је набијено, натакнуто, насађено (нпр. обруч с каце или бурета). Вук Рј. 3. потрошити улудо, проћердати, спискати. Р-К Реч. ску́цати се, ску̑ца̄м се сврш. постати слаб и мршав, ослабити због неуредног и распусног живота. Вук Рј.