Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ску̑чен

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 828

ску̑чен

скучен

Лема

скучен

Извор

том 5, стр. 828, редослед 3

  1. 1.

    трп. прид. од скучити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    тесан, узан.

    — Увек му се чини да га гуше скучени собичци.
    Каш.
    Трчао ам ... кроз ... скучене, слепе варошке улице. ЛМС 1957.
  3. 3.

    оскудан, сиромашан, бедан, јадан.

    — Бока је морала живети готово једино од својих скучених средстава.
    Цвиј.
  4. 4.

    недовољно умно развијен, ограничен.

    — Скроз невероватне ствари могу само замислити И у злој намери протурати скучени, бедни излапели мозгови.
    Дом.
  5. 5.

    савијен, згрбљен, згрчен.

    — Пред великијем вратима црквице стајаше мрк скученијех рамена звонар Томо.
    Војн.
    Прислонио је био лакте ва кољена те је овако скучен гледао из шкуље.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
ску̑чен, -а, -о 1. трп. прид. од скучити (се). 2. тесан, узан. — Увек му се чини да га гуше скучени собичци. Каш. Трчао ам ... кроз ... скучене, слепе варошке улице. ЛМС 1957. 3. оскудан, сиромашан, бедан, јадан. — Бока је морала живети готово једино од својих скучених средстава. Цвиј. 4. недовољно умно развијен, ограничен. — Скроз невероватне ствари могу само замислити И у злој намери протурати скучени, бедни излапели мозгови. Дом. 5. савијен, згрбљен, згрчен. — Пред великијем вратима црквице стајаше мрк скученијех рамена звонар Томо. Војн. Прислонио је био лакте ва кољена те је овако скучен гледао из шкуље. Шен.