ску́њити

скуњити

Лема

скуњити

Извор

том 5, стр. 824, редослед 8

—
в. скуњити се (1).
— Та једно псето штету учини, па скуњи главу и, стидећи се, даље се шуња.
Јакш. Ђ.

Пододреднице

~ се

1. оборити, спустити главу (због болести, стида, жалости, неуспеха и сл.); покуњитисе,снуждитисе. — Дијете се скуњи, прибије се уза ме па ушути. Ћор. Скуњио се када га Адил дочека с неким чуднИм ПОДсмијехом. С-. Од плахог страха сав се свијет скуњи. Шен. 2. а. увући се под нешто, склонити се. — Сена дотисну се до трнове ограде, сад се скуњи под грм. Шен. б. стиснути се, скупити се, згрбити се. — Сав се скуњио на животињи и врсто се држИ СеДЛа. 1ех

оборити, спустити главу (због болести, стида, жалости, неуспеха и сл.); покуњитисе,снуждитисе.увући се под нешто, склонити се.стиснути се, скупити се, згрбити се.

Изворни текст (OCR)

ску́њити, ску̑њӣм сврш. в. скуњити се (1). — Та једно псето штету учини, па скуњи главу и, стидећи се, даље се шуња. Јакш. Ђ.