сла̏б
слаб
Лема
слаб
Извор
том 5, стр. 828, редослед 13
- 1.
који је мале физичке снаге, који није јаког, чврстог телесног састава болешљив, слабуњав (о човеку и животињи); који је изнемогао, онемоћао од болести, исцрпености.
— Слаб је ... па не смије из куће.
Био је сипљив и слаб на ногама.
Био је слаб, мрк и ћутљив.
- 2.
који нема чврстину карактера, постојаности, издржљивости, који није јаке воље.
— Постоје тако неке ситне предрасуде пред којима сам слаб, не могу да им се отмем.
Ја сам спрам њега бцо слаб, сасвим рањаво слаб.
- 3.
који не располаже јаком влашћу, јаким ауторитетом, утицајем.
— Дворска будала слабога краља Карла I обуче се једном у путничке хаљине.
- 4.а.
који је мале снаге, енергије, незнатан, безначајан по своме утицају, деловању.
— Песма не сме имати погрешака ... слабих почетака, слабих свршетака, слабих стихова. Поп.
- 4.б.
Иди куд те ноге носе, ту твоје ласке слаб утисак праве. Комб
- 4.б.
који није довољно јак, засићен чиме.
— Јуха је била неутјешно слаба.
Слаб дуван, као трава.
- 5.
мален по интензитету, по снази испољавања, који није довољно јасан, изражсајан.
— Слаб пламичак треперио је.
Тишину су прекинуле слабе салве протуавионске артилерије.
- 6.а.
мален, незнатан, недовољан, оскудан.
— Висина раднога времена одређује и слабу надницу.
- 6.б.
који нема праве вредности, недовољно добар, лош, рђав.
— Некадашњи ученици ... носе... успомене на ненаучене задатке, на слабе оцене.
Испод ... прозора растао је нечији купус ограђен слабим плотом.
- 6.в.
који изражава, показује недовољну, непоттуну количину или меру.
— Говорило се о слабој мјери и лошем месУ месара.
- 7.
који нешто слабо познаје, недовољно стручан: који лоше испуњава, врши задатке, посао, недовољно вешт, неискусан.
— Срдар бјеше слаб латиниста.
Из даљине ... допире цилик слабе музике.
- 8.
који има склоност, страст према чему (обично негативном).
— Од дјетињства поводљиве ћуди, а на вину слаб.
Бојао се само да на бденију не буде ипак слаб па да погледа у удовицу са црним гаравим очима.
Фразе
на слабим ногама стајати осећатисе несигурно; ~ (најслабија) страна (тачка), ~ место недостатак у чему, врло осетљиво место; слабих живаца бити лако узбудљив, раздражљив бити; слабим путем поћи почети живети на лош, ружан начин; слаби пол разr. женски пол; супр. јаки пол; ~ на језику брбљив, који не може издржати да не каже оно што му је поверено.
Изворни текст (OCR)
сла̏б, -а, -о 1. који је мале физичке снаге, који није јаког, чврстог телесног састава; болешљив, слабуњав (о човеку и животињи); који је изнемогао, онемоћао од болести, исцрпености. — Слаб је ... па не смије из куће. Ћор. Био је сипљив и слаб на ногама. Кол. Био је слаб, мрк и ћутљив. Петр. В. 2. који нема чврстину карактера, постојаности, издржљивости, који није јаке воље. — Постоје тако неке ситне предрасуде пред којима сам слаб, не могу да им се отмем. Ћос. Д. Ја сам спрам њега бцо слаб, сасвим рањаво слаб. Крл. 3. који не располаже јаком влашћу, јаким ауторитетом, утицајем. — Дворска будала слабога краља Карла I обуче се једном у путничке хаљине. Нен. Љ. 4. а. који је мале снаге, енергије, незнатан, безначајан по своме утицају, деловању. — Песма не сме имати погрешака ... слабих почетака, слабих свршетака, слабих стихова. Поп. Б. Иди куд те ноге носе, ту твоје ласке слаб утисак праве. Комб б. који није довољно јак, засићен чиме. — Јуха је била неутјешно слаба. Бег. Слаб дуван, као трава. Моск. 5. мален по интензитету, по снази испољавања, који није довољно јасан, изражсајан. — Слаб пламичак треперио је. Торб Тишину су прекинуле слабе салве протуавионске артилерије. Андр. И. 6. а. мален, незнатан, недовољан, оскудан. — Висина раднога времена одређује и слабу надницу. Лапч. б. који нема праве вредности, недовољно добар, лош, рђав. — Некадашњи ученици ... носе... успомене на ненаучене задатке, на слабе оцене. Поп. Ј. Испод ... прозора растао је нечији купус ограђен слабим плотом. Лал. в. који изражава, показује недовољну, непоттуну количину или меру. — Говорило се о слабој мјери и лошем месУ месара. Новак. 7. који нешто слабо познаје, недовољно стручан: који лоше испуњава, врши задатке, посао, недовољно вешт, неискусан. — Срдар бјеше слаб латиниста. Мат. Из даљине ... допире цилик слабе музике. Крл. 8. који има склоност, страст према чему (обично негативном). — Од дјетињства поводљиве ћуди, а на вину слаб. БК 1906. Бојао се само да на бденију не буде ипак слаб па да погледа у удовицу са црним гаравим очима. Чипл.