Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сла̏бо

прилтом 5, стр. 830

сла̏бо

слабо

Лема

слабо

Извор

том 5, стр. 830, редослед 11

  1. 1.

    мучно, лоше, зло, рђаво.

    — Како си јадна, како си?
    — Слабо,
    — шаnће Софија,
    — слабо.
    Шуб.
  2. 2.

    малокад, ретко.

    — Слабо који дан прође да се брадва не окрњи.
    Бен.
  3. 3.а.

    мало, у малој и недовољној мери.

    — Докумената слабо се код нас налази ... по недостатку хартије.
    Њег.
    Слабо је ко код нас и чуо и марио за тај свијет.
    Ћоп.
    Али то слабо вриједи за нашу приповијест.
    Вел.
  4. 3.б.

    недовољно стручно, бедно, јадно.

    — Ствар је писана тако слабо, тако фразерски.
    Крл.
  5. 4.а.

    неповољно, лоше.

    — Материјални послови његови стајали су слабо.
    Крањч. Стј
  6. 4.б.

    сиромашки, оскудно.

    — Слабо обучени господин се пео, и што се више пео, брVјањ.е и музика постајали су све слабији.
    Ћос. Б.
  7. 5.

    нерадо, преко воље. —Хоџа коме се ионако слабо ишло логорнику, провуче по комшилуку глас да је болестан. Ћоп.

Фразе

слабо му се пише разг. каже се кад се жели истаћи да некоме прети неминовна онасност. 53 Речник српскохрватскога књижевног језика, V
Изворни текст (OCR)
сла̏бо прил. 1. мучно, лоше, зло, рђаво. — Како си јадна, како си? — Слабо, — шаnће Софија, — слабо. Шуб 2. малокад, ретко. — Слабо који дан прође да се брадва не окрњи. Бен. 3. а. мало, у малој и недовољној мери. — Докумената слабо се код нас налази ... по недостатку хартије. Њег. Слабо је ко код нас и чуо и марио за тај свијет. Ћоп. Али то слабо вриједи за нашу приповијест. Вел. б. недовољно стручно, бедно, јадно. — Ствар је писана тако слабо, тако фразерски. Крл. 4. а. неповољно, лоше. — Материјални послови његови стајали су слабо. Крањч. Стј. б. сиромашки, оскудно. — Слабо обучени господин се пео, и што се више пео, брVјањ.е и музика постајали су све слабији. Ћос. Б. 5. нерадо, преко воље. —Хоџа коме се ионако слабо ишло логорнику, провуче по комшилуку глас да је болестан. Ћоп.