сла̏вити
славити
Лема
славити
Извор
том 5, стр. 833, редослед 20
- 1.
хваљењем уздизати коме или чему вредност, стварати славу, прослављати.
— А ја ћу причати о вама славићу вас као што вас гуслс славе.
А ја ћу тебе по земљи бескрајној славити.
- 2.а.
одржжавати част, весеље приликом какве свечаности или каквог важног догађаја.
— Јучер су код сусједа славили крститке.
Славиш ли свадбу или гозбу?
- 2.б.
празновати, прослављати крсно име вршећи уобичајене обреде.
— Сањам: Ко ми славимо, па ужегли свећу, велику, дебелу ...
- 3.
свечано звонити приликом какве свечаности (о звону).
— Звона славе и јек им одећУје. Пип.
Фразе
~ оргије разуздано се забављати. — Војводе кавкаске ... тајно славе оргије, поливене шампањцем. Моск.; ~ славу прослављати крено име. — Да видим сина Ожењена ... да знам ... да ће ми имати ко сЛаВУ славитИ. Цес.
Пододреднице
бити чувен, на гласу, познат по чему. — Оно Смедерево се особито слави бијелим грожђем. Вук. Почиње читати ... нарочито Милана Милићевића који се тада славио. (керл
Изворни текст (OCR)
сла̏вити, -ӣм несврш. 1. хваљењем уздизати коме или чему вредност, стварати славу, прослављати. — А ја ћу причати о вама ... славићу вас као што вас гуслс славе. Вес. А ја ћу тебе по земљи бескрајној славити. М-И. 2. а. одржжавати част, весеље приликом какве свечаности или каквог важног догађаја. — Јучер су код сусједа славили крститке. Дук. Славиш ли свадбу или гозбу? М-И. б. празновати, прослављати крсно име вршећи уобичајене обреде. — Сањам: Ко ми славимо, па ужегли свећу, велику, дебелу ... Лаз. Л. 3. свечано звонити приликом какве свечаности (о звону). — Звона славе и јек им одећУје. Пип.