Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сла̀гати

сврштом 5, стр. 836

сла̀гати

слагати QA: medium

Лема

слагати

Извор

том 5, стр. 836, редослед 8

  1. 1.

    рећи лаж, неистину.

    — Нешто му срце стсгну, гдје ће слагати дјетету.
    Јурк.
    Ако треба слагати, он слаже; само ако ти може наудити.
    Вес.
  2. 2.

    (кога) преварити, обманути.

    — Е, ту си нас слагао ... Ти ниси ожењен.
    Вас.
  3. 3.

    не одржати реч, изневерити.

    — Што год је обећао, свагдје је слаrао.
    Шен.
  4. 4.а.

    не упалити, затајити (о ватреном оружју).

    — Мане му се куне у пушку која га никад није слагала, па тако н8ће нИ ОН саД Њsrа СЛ. гати.
    Срем.
    А како овај овђе зна да је ономе топ слаго̑?
    Бан.
  5. 4.б.

    преварити, погрешити нишанећи (о оку).

    — И Васа трже, ма слага му око.
    Радич.
Изворни текст (OCR)
сла̀гати, сла̏же̄м сврш. 1. рећи лаж, неистину. — Нешто му срце стсгну, гдје ће слагати дјетету. Јурк. Ако треба слагати, он слаже; само ако ти може наудити. Вес. 2. (кога) преварити, обманути. — Е, ту си нас слагао ... Ти ниси ожењен. Вас. 3. не одржати реч, изневерити. — Што год је обећао, свагдје је слаrао. Шен. 4. а. не упалити, затајити (о ватреном оружју). — Мане му се куне у пушку која га никад није слагала, па тако н8ће нИ ОН саД Њsrа СЛ. гати. Срем. А како овај овђе зна да је ономе топ слаго̑? Бан. б. преварити, погрешити нишанећи (о оку). — И Васа трже, ма слага му око. Радич.