сла̏дак
сладак, слатка
Лема
сладак
Варијанте
слатка, сла̀тка
Извор
том 5, стр. 836, редослед 17
- 1.а.
(одр. сла̏ткӣ и сла̀ткӣ; комп. сла̏ђӣ) који има укус меда, шећера.
— Зобао је трешње дивљаке и тражио слатке трњинице.
- 1.б.
угодан, пријатан (о мирису).
— Вјетар ... сипаше ... слатки мирис ивањског цвијећа.
- 2.а.
фиг. који је испуњен задовољством, радошћу, срећом, пријатан.
— Она гледаше ... на свој некадашњи живот с Иваном. А то беше заиста живот и мио и сладак.
Паднем у ... уморан, сладак сан.
- 2.б.
пријатан оку, уху или својим понааањем, начином писања или говора и с. близак и мио.
— Затим дигне главу и пусти мало јаче глас, свој сјајни и слатки тенор.
Било је У ... нашем разговору слатке шале.
- 3.а.
љубак, љубазан, умиљат, ласкав.
— Увијек тих и покоран, са сваким си сладак.
- 3.б.
који привлачи, који изазива уживање, симпатију.
— Изгледала ми је необично слатка.
- 3.в.
који изражава угодно осећање, ужсивање.
— Почео је слатким погледом мотрити забуњену дјевојку.
- 4.а.
(у обраћању) мио, драг.
— Петре, брате слатки, сећаш ли се да смо увек били два тела, а једна памет?
- 4.б.
(у именичкој служкби).
— Шта ... се са мном стрефило
— то, слатка, ни црној земљи нећу казати!
— Зар немам право, слатки?
— и бришући кецељом очи прекине свој ганутљиви разговор.
- 5.
као саставни део неких јела, пића и биљака: ~ пита, ~ тесто, ~ врхЊе, ~ вино, ~ млеко, ~ детелина, ~ папрад, ~ багрем, ~ слак
сирак итД. вода в. уз вода (изр.); ~ човек а) врло добар, честит човек. — Iричају како је вољан, сладак човек, како су му задругари мирни људи. Вес.; б) онај који је претерано љубазан, ласкав, пун лепих речи; слатке крви бити в. уз крв (изр.); слатко лице правити улагивати се, додворавати се.
Фразе
~ на језику в. уз језик (изр.);
Изворни текст (OCR)
сла̏дак, сла̏тка и сла̀тка, -тко (одр. сла̏ткӣ и сла̀ткӣ; комп. сла̏ђӣ) 1. а. који има укус меда, шећера. — Зобао је трешње дивљаке и тражио слатке трњинице. Гор. б. угодан, пријатан (о мирису). — Вјетар ... сипаше ... слатки мирис ивањског цвијећа. Матош. 2. фиг. а. који је испуњен задовољством, радошћу, срећом, пријатан. — Она гледаше ... на свој некадашњи живот с Иваном. А то беше заиста живот и мио и сладак. Вес. Паднем у ... уморан, сладак сан. Матош. б. пријатан оку, уху или својим понааањем, начином писања или говора и с. близак и мио. — Затим дигне главу и пусти мало јаче глас, свој сјајни и слатки тенор. Андр. И. Било је У ... нашем разговору слатке шале. Буд. 3. а. љубак, љубазан, умиљат, ласкав. — Увијек тих и покоран, са сваким си сладак. Козарч. б. који привлачи, који изазива уживање, симпатију. — Изгледала ми је необично слатка. Лаз. Л в. који изражава угодно осећање, ужсивање. — Почео је слатким погледом мотрити забуњену дјевојку. Том. 4. (у обраћању) а. мио, драг. — Петре, брате слатки, сећаш ли се да смо увек били два тела, а једна памет? Вукић. б. (у именичкој служкби). — Шта ... се са мном стрефило — то, слатка, ни црној земљи нећу казати! Срем. — Зар немам право, слатки? — и бришући кецељом очи прекине свој ганутљиви разговор. Петр. В. 5. као саставни део неких јела, пића и биљака: ~ пита, ~ тесто, ~ врхЊе, ~ вино, ~ млеко, ~ детелина, ~ папрад, ~ багрем, ~ слак,