Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сла̏мнат

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 839

сла̏мнат

сламнат

Лема

сламнат

Извор

том 5, стр. 839, редослед 22

  1. 1.

    сламни.

    — Развежите Му тај сламнати вијенац.
    Шен.
    Велики, сламнати, жути шешир ... баца сјенку на његово црвено лице.
    Мил.
    В. Уложио је у малу сламнату кућицУ.
    Нен. Љ.
  2. 2.а.

    фиг. који кратко траје, који се брзо гаси.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Није то била она кратковјека сламната ватра коју већ од првих ријечи запали лак и јевтин говорник.
    Ћоп.
  3. 2.б.

    који је празан, без вредности.

    — Шта хоће ... она сламната, подла њушка Црвенковић?
    Сим.
Изворни текст (OCR)
сла̏мнат, -а, -о 1. сламни. — Развежите Му тај сламнати вијенац. Шен. Велики, сламнати, жути шешир ... баца сјенку на његово црвено лице. Мил. В. Уложио је у малу сламнату кућицУ. Нен. Љ. 2. фиг. а. који кратко траје, који се брзо гаси. — Није то била она кратковјека сламната ватра коју већ од првих ријечи запали лак и јевтин говорник. Ћоп. б. који је празан, без вредности. — Шта хоће ... она сламната, подла њушка Црвенковић? Сим.