Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сла̀нӣк

мтом 5, стр. 840

сла̀нӣк

сланик QA: medium

Лема

сланик

Извор

том 5, стр. 840, редослед 15

  1. 1.а.

    део стоног посуђа за со, обично у облику мале чаше разног облика, сољенка.

    — Узе синијцу и дрвени сланик, суну мало чисте соли из сланице у Њ, па постави синијцу пред кућом и сланић па њУ.
    Вес.
  2. 1.б.

    сланица (1).

    — И све се тако одмотавало. Кућа, оrњиште ... празне наћве, празни сланици.
    Шуб.
  3. 2.

    место где се копа Со.

    — 1риморци су умели из морске воде со извлачити ... и из брдског сланика добављати.
    Жуј.
  4. 3.

    чиста бела камена со. Вук Рј.

Изворни текст (OCR)
сла̀нӣк, -и́ка м 1. а. део стоног посуђа за со, обично у облику мале чаше разног облика, сољенка. — Узе синијцу и дрвени сланик, суну мало чисте соли из сланице у Њ, па постави синијцу пред кућом и сланић па њУ. Вес. б. сланица (1). — И све се тако одмотавало. Кућа, оrњиште ... празне наћве, празни сланици. Шуб 2. место где се копа Со. — 1риморци су умели из морске воде со извлачити ... и из брдског сланика добављати. Жуј. 3. чиста бела камена со. Вук Рј.