Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сла̑н

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 840

сла̑н

слан

Лема

слан

Извор

том 5, стр. 840, редослед 8

  1. 1.а.

    који садржи у себи соли, који је засићсн сољу.

    — Кажу да је Средоземно море сланије него друга мора.
    Нен. Љ.
  2. 1.б.

    који има карактеристичан укус соли.

    — онеси нам слани мирис са сјајне пучине.
    Матош
  3. 2.а.

    који је припремљен, зачињен сољу (о јелу).

    — И он мисли ... да ми ништа слано не једемо.
    Њег.
  4. 2.б.

    (само одр.) који је припремљен употребом соли, у раствору соли или расолу, ради конзервирања, усољен: ~ риба, слани краставци, слани сир.

    одр. — одређени вид придева
  5. 3.а.

    фиг. духовит; двосмислен; непристојан; простачки.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Људи ce заVстављају и због његових сланих узречица.
    Божић
    На његов рачун праве и слане и неслане вицеве. Пол. 1959.
  6. 3.б.

    који је претерано скуп.

    — Не нашла нигде такове солидне робе!
    — Па видим и чујем како је слана!
    Ков. А.

Фразе

ни слано ни папрено о некоме, нечему што нема изразитих особина; прVжити некоме слану руку подмитити чим, дати (или и само обећати) награду. — Он се дигао на оружје под водством комуниста ... Али сад кад је Швабо пружио слану рукУ, он је поклекнуо. Чол.; слана врела, слани Извори геол. топла и хладна врела која садрже много соли и других минерала (јод, бром); слана језера ГеоЛ. језера из којих вода не отиче, па стога садржсе велику концентрацију соли; слане воде воде које садрже у себи соне киселине; СЛане Цене врло високе цене.
Изворни текст (OCR)
сла̑н, сла́на, сла́но 1. а. који садржи у себи соли, који је засићсн сољу. — Кажу да је Средоземно море сланије него друга мора. Нен. Љ. б. који има карактеристичан укус соли. — онеси нам слани мирис са сјајне пучине. Матош. 2. а. који је припремљен, зачињен сољу (о јелу). — И он мисли ... да ми ништа слано не једемо. Њег. б. (само одр.) који је припремљен употребом соли, у раствору соли или расолу, ради конзервирања, усољен: ~ риба, слани краставци, слани сир. 3. фиг. а. духовит; двосмислен; непристојан; простачки. — Људи ce заVстављају и због његових сланих узречица. Божић. На његов рачун праве и слане и неслане вицеве. Пол. 1959. б. који је претерано скуп. — Не нашла нигде такове солидне робе! — Па видим и чујем како је слана! Ков. А.