сла̑п

слап

Лема

слап

Извор

том 5, стр. 841, редослед 18

1.
водена маса која се нагло руши, пада с висине и место где пада, бук, водопад
с — средњи род
— Црни поток ... се баца са стена стрмоглавце у слаповима високим.
Андр. И.
Слап се руши преко стрме лити.
Цес. Д.
2.а.
оно што се нагло, брзо, у великој количини излива, шири, испољава, пада, управља у неком правцу а. јака, крупна киша и уопште нешто течно и житко.
— Кишовити сумрак згуснуо се убрзо у потпуни мрак, из кога су се лили слапови кише].
Поп. Ј.
Пуста обала потамњела је у воденој маглушини ... слапа. Војн. фиr. Слапи твоје крви да ми ране росе.
Бој.
2.б.
брза паљба из ватреног оружја, рафал.
— Слап метака из пушкомитраљеза преби му кољена.
Лал.
2.в.
јака светлост, сназкна струја зрака, ветра, звука, мириса.
— Кад сам отворио прозоре и стакла, сла свјетлости је провало у обу.
Уј.
Он је удахнуо слап вјетровитог таласа што је прострујао кроз густи облак дима.
Крл.
Потом се звуци песме као набујали слапови почеше жудно ломити.
Бар.
2.г.
мноштво нечег ситног, растреситог што се пушта да пада без прекида.
— Лице му засипа слапом пљеве што се струсила с кике.
Донч.
У ... утробу црног шлепа полети златни сла житног зрна.
Чипл.
2.д.
снажно, живо испољавање какеих расположсења, осећања.
— Слапови успомена рушили су се на мене заједно с понеким трешњевим цветом.
Поп. Ј.
Јаков се претворио у слап смијеха.
Шимун.

Изворни текст (OCR)

сла̑п м 1. водена маса која се нагло руши, пада с висине и место где пада, бук, водопад. — Црни поток ... се баца са стена стрмоглавце у слаповима високим. Андр. И. Слап се руши преко стрме лити. Цес. Д. 2. оно што се нагло, брзо, у великој количини излива, шири, испољава, пада, управља у неком правцу а. јака, крупна киша и уопште нешто течно и житко. — Кишовити сумрак згуснуо се убрзо у потпуни мрак, из кога су се лили слапови кише]. Поп. Ј. Пуста обала потамњела је у воденој маглушини ... слапа. Војн. фиr. Слапи твоје крви да ми ране росе. Бој. б. брза паљба из ватреног оружја, рафал. — Слап метака из пушкомитраљеза преби му кољена. Лал. в. јака светлост, сназкна струја зрака, ветра, звука, мириса. — Кад сам отворио прозоре и стакла, сла свјетлости је провало у обу. Уј. Он је удахнуо слап вјетровитог таласа што је прострујао кроз густи облак дима. Крл. Потом се звуци песме као набујали слапови почеше жудно ломити. Бар. г. мноштво нечег ситног, растреситог што се пушта да пада без прекида. — Лице му засипа слапом пљеве што се струсила с кике. Донч. У ... утробу црног шлепа полети златни сла житног зрна. Чипл. д. снажно, живо испољавање какеих расположсења, осећања. — Слапови успомена рушили су се на мене заједно с понеким трешњевим цветом. Поп. Ј. Јаков се претворио у слап смијеха. Шимун.