сла́стан

сластан

Лема

сластан

Извор

том 5, стр. 842, редослед 4

1.
(одр. сла̂снӣ) који је пријатног укуса, који изазива жељу за јелом, сладак.
одр. — одређени вид придева
— Пас ... би ... шчепао сласни залоrај.
Шов.
Сласна вечера ... растјера с ... чела сву зловољV.
Цар Е.
2.а.
фиг. који је пун сласти, који позива на уживање.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— А усташца, пуна и љубавна, на осмејак развлаче се сластан.
Јакш. Ђ.
2.б.
који ствара, изазива задовољство, уживање, пријатан, угодан.
— Чергар је носио собом кроз све даљине, сав свој свет, и у томе је била сласт и сласни немир. Петр.
2.б.
Хранио се сласним успоменама. Вел.

Фразе

~ залогај велика пријатност, одлична, јединствена прилика да се нешто искористи. — Многоме је критичару ... сластан залогај кад му се пружи прилика да са стране ... загризе у колач друге струке што га његове колеге љубоморно чувају само за се. ВУС 1970.

Изворни текст (OCR)

сла́стан, -сна, -сно (одр. сла̂снӣ) 1. који је пријатног укуса, који изазива жељу за јелом, сладак. — Пас ... би ... шчепао сласни залоrај. Шов. Сласна вечера ... растјера с ... чела сву зловољV. Цар Е. 2. фиг. а. који је пун сласти, који позива на уживање. — А усташца, пуна и љубавна, на осмејак развлаче се сластан. Јакш. Ђ. б. који ствара, изазива задовољство, уживање, пријатан, угодан. — Чергар је носио собом кроз све даљине, сав свој свет, и у томе је била сласт и сласни немир. Петр. Б. Хранио се сласним успоменама. Вел.