слѐгнути

слегнути, слећи

Стална адреса

Лема

слегнути

Варијанте

слећи, слѐћи

Извор

том 5, стр. 844, редослед 11

1.а.
и сле̏же̄м сврш. а. стићи некуд у великом броју.
— Кад се ослободи Улцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде.
Нуш.
Они ловци једне ноћи слегоше у шуму и закрчише заседе.
Јевт.
1.б.
сићи одјекујући (о звуку).
— lуцањ удри на Рудине прве ... па уз Пиву слеже на Дробњаке.
Март.
1.в.
слећи се (1а).
— У храм слегла чељад богомољна.
Март.
2.
слећи се (2а).
— Прошлост се обнови, и туга јаче слеже на душV.
Дом.
3.
свести младожењу и младу на дан венчања. Вук Рј.

Фразе

~ раменима учинити покрет раменима, подићи и спустити рамена, као знак недоумие, двоумљења, устезања, збуености, несналажења.

Пододреднице

~ се

1. а. сабрати се, скупити се са свих страна на једном месту, стећи се, нагрнути (о многима). — Из свију се сусједних села и заселака слегао неоројен свијеr. Вел. Цео ће се lариз сада слегнути њеној кући. Јов. Ј. На гужву слегоше се жене а свих страна. Чипл. б. (на кога) полетети, стрчати се у великом броју против кога. — Слеже се народ на њих и војводе издријеше им хаљине. Вук. в. сабрати се заузевши велики простор, пружити се, протегнути се (о војсци). — Трећа војска слеже се од ... Жупе до Грахова. Љуб 2. а. спустити се У великој количини на какву површину покривајући је, нагомилати се: слегло се лишће на земљУ. — Магла се слегла наоколо на пусти крај. Домј. фиг. свалитисе. —Паштровићу се оловно слегао овај тренутак на прса. Петр. В. б. слити се, сручити се у што (о води). — Па се слегла у језеро бујица, воду му смутила. Љуб 3. а. спустити се ниже, дубље (о површини земље, услед подлокавања нижих слојева и сл.). — Само на лаким земљама може се воћка 1ешто дубље усадити, јер ће се земља доцније слећи. Тод. lад покојником] ... се још ни земља није слегла. Андр. И. б. спустити се на дно одвојивши се (о течности, храни), сталожити се: слегло се Вино, слеГла се ка( а. — Тко ће се и чега дотакнути од храuе та још се није ни вечера слегла! Мул. 4. приближити се тлу, постати нижи. — Срдито му коњиц захватио, сви за њиме коњи се слегоше, па за собом поље отискоiе. Радич. 5. а. савити се надоле, пригнути се, сагнути се. — Дјевојка дрхташе и слеже с да види слова, као да зпа читати. Ћип. б. скупити се, стиснути се, згрчити се, шћућурити се. — Он се слегао као патка, тобож не зна о чему се ради. Сиј. в. спустити се у лежсећи положај, опружити се. — Пришуља се пању и нађе тамо Мишу, па се тихо слеже к њему. Тур. Слеже се на сијено, покри длановима лице. Вуј. 6. смирити се, стишати се, утишати се. — Пламен се слеже. Соба се испуни тамноцрвеним сјајем. Андр. И. Чим се првобитна нестрпљивост донекле слегла, требало је ... доста времена док би се снашао. Ђал. Другови ... су у стрепњи очекивалц Хоће ли се прво борбено узбуђење слегнути. Поп. Ј

сабрати се, скупити се са свих страна на једном месту, стећи се, нагрнути (о многима).(на кога) полетети, стрчати се у великом броју против кога.сабрати се заузевши велики простор, пружити се, протегнути се (о војсци).спустити се У великој количини на какву површину покривајући је, нагомилати се: слегло се лишће на земљУ.слити се, сручити се у што (о води).спустити се ниже, дубље (о површини земље, услед подлокавања нижих слојева и сл.).спустити се на дно одвојивши се (о течности, храни), сталожити се: слегло се Вино, слеГла се ка(приближити се тлу, постати нижи.савити се надоле, пригнути се, сагнути се.скупити се, стиснути се, згрчити се, шћућурити се.спустити се у лежсећи положај, опружити се.смирити се, стишати се, утишати се.

Изворни текст (OCR)

слѐгнути и слѐћи, сле̏гне̄м и сле̏же̄м сврш. 1. а. стићи некуд у великом броју.— Кад се ослободи Улцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде. Нуш. Они ловци једне ноћи слегоше у шуму и закрчише заседе. Јевт. б. сићи одјекујући (о звуку). — lуцањ удри на Рудине прве ... па уз Пиву слеже на Дробњаке. Март. в. слећи се (1а). — У храм слегла чељад богомољна. Март. 2. слећи се (2а). — фиг. Прошлост се обнови, и туга јаче слеже на душV. Дом. 3. свести младожењу и младу на дан венчања. Вук Рј.