следитељ

следитељ, Ијек. сље̑дитељ, М заст. 6. следбеник. — Некоји кажу да ће г. Калај имати обзир на ... вјеру и на њезине сљедитеље. Старч. сле́дити, сле̑дӣм, ијек. слијѐдити, несврш. 1. (кога) а. ићи, кретати се непосредно за ким. — Уђоше у диваљ шумски простор гдје их није могла слиједити никаква потјера. Лал. б. посматрати кога, пазити на кога не скидајући поглед с њега. — Миха их назорце слиједио издалека и будно проматрао. Гор. в. бирати животни пут, уређивати свој живот поводећи се за ким, подржавати, држати се (кога, чега). — ЧеХословачка национална мањина у Југославији одлучно следи пут ЦККП Ј под руководством друга Тита. Пол. 1950. Човјек ће владати свијетом само толико колико слиједи његове законе. Ант. 1. г. поступати слично или једнако као неко други, поводити се у својим поступцима за неким. — Он приМере срамне краљева нам следи. Панд. Млади играчи узимају за узор неког бољег играча и покушавају га слиједити. Кугл. 2. а. долазити, јављати се одмах иза чега, после чега, пратити што. — Доиста је ... проматрање ствари мањкаво ... ако не слиједи иза њега дјеловање. Баз. Одјекну страховита детонација. За њом је следио читав низ мањих и већиХ. Поп. . б. изилазити и3 чега, јављати се, настајати као последица чега. — Из изложеног слиједи Да се у вези са промјенама ... друштвени односа ... мијења и друштвена опасност. рх. 1947. Но из свеrа овога нипошто не слиједи да је неки порез само зато добар што је стар. Рад. Стј. в. настављати започето. — Он их и не слуша, већ слиједи говором. Ћип. Каткад глас задрхтне од ганућа, а онда слиједи у мирно свечаностИ.