сле̏довати
следовати
Лема
следовати
Извор
том 5, стр. 846, редослед 2
- 1.
ијек. сље̏довати, несврш. 1. (коме) ићи за неким, нечим, пратити некога, нешто.
— Он се упути за неким високим човеком ... Човек примети ... брзо пређе на другу страну, али му Јуришић следоваше. Вас. фиr. За нашим погледима следовали су погледи газде и свију његови момака.
- 2.
бити на реду, настајати, јављати се непосредно после чега.
— Кад се свршила расправа, онда је следовало закључење.
- 3.
(нешто) добивати, примати.
— За ове ријечи сљедовао је нове бубоце.
- 4.
(коме, чему) поступати слично коме, по угледу на кога, што, руководити се нечи.
— Следујте мом примеру.
Сретан што је нашао једну директиву прима је и следује одано.
- 5.
произлазити из чега, бити последица чега.
— la отуда шта је сљедовало?
- 6.
безл. припадати.
— Хоћемо ми пропис и правило како кога спада и сљедује.
ЉЂуди cV присиљени да »паузирају« у послу како би могли да добију све што им следује. Пол. 1950.
Фразе
то му и следује то му и треба.
Изворни текст (OCR)
сле̏довати, -дује̄м, ијек. сље̏довати, несврш. 1. (коме) ићи за неким, нечим, пратити некога, нешто. — Он се упути за неким високим човеком ... Човек примети ... брзо пређе на другу страну, али му Јуришић следоваше. Вас. фиr. За нашим погледима следовали су погледи газде и свију његови момака. Нен. Љ. 2. бити на реду, настајати, јављати се непосредно после чега. — Кад се свршила расправа, онда је следовало закључење. Марк. Св. 3. (нешто) добивати, примати. — За ове ријечи сљедовао је нове бубоце. Јел. 4. (коме, чему) поступати слично коме, по угледу на кога, што, руководити се нечи. — Следујте мом примеру. Нен. М. Сретан што је нашао једну директиву прима је и следује одано. КР 1924. 5. произлазити из чега, бити последица чега. — la отуда шта је сљедовало? Март. 6. безл. припадати. — Хоћемо ми пропис и правило како кога спада и сљедује. Ћоп. ЉЂуди cV присиљени да »паузирају« у послу како би могли да добију све што им следује. Пол. 1950.