сле̑по
слепо, слијепо
Лема
слепо
Варијанте
слијепо, сли̏јепо
Извор
том 5, стр. 849, редослед 7
- 1.
не обзирући се ни на шта, по сваку цену, безобзирно.
— Јаше Хусеин, не слушајући заклињање својих пријатеља да се чува и да слијепо не срта у смрт ...
Он је слепо корачао стазом којом га љубав и срце води.
- 2.
без проверавања, без просуђивања, безразложно, непромишљено.
— Није Вук ничијега савјета слијепо прихваћао.
Запајајући се народном поезијом, они јој пикада нису слепо подражавали.
- 3.
без поговора, послушно, покорно.
— Осим њих трога нико се ни за шта у кући не пита, него све слепо слуша и покорава се.
Ката се слијепо покоравала свом мужу.
- 4.
исконском, неодољивом, елементарном снагом, стихијски.
— Силе природнс дјелују слијепо.
Срце ... исто тако слепо мрзи као што и слепо воли.
- 5.
безизражајно, празно.
— Скупо све
— вели човјек и гледа слијепо, кола очима по тавану.
- 6.
без светлости, у потпуном мраку.
— У ... кућама све је још било тамно и слиепо.
У великом муку, крвави прозори околних кућа слепо су гледали према пожару. Ћос. Б. сле̑по̄ о̏ко, иек. сли̏јепо̄ о̏ко, с
- 1.
слепоочница.
— Њега нешто тако јзко удари у слепо око ... и он се од тога претури и
— умре.
Жута кожица слијепоrа ока, под којом удара крв жестоким батом све чешће, привлачи његов поглед.
- 2.
неразвијен пупољак на гранчици дрвета.
— Појте птице! Већ по гранчицама слепа ока хоће да прогледе
Изворни текст (OCR)
сле̑по, ијек. сли̏јепо, прил. 1. не обзирући се ни на шта, по сваку цену, безобзирно. — Јаше Хусеин, не слушајући заклињање својих пријатеља да се чува и да слијепо не срта у смрт ... Том. Он је слепо корачао стазом којом га љубав и срце води. Дом. 2. без проверавања, без просуђивања, безразложно, непромишљено. — Није Вук ничијега савјета слијепо прихваћао. Јаг. Запајајући се народном поезијом, они јој пикада нису слепо подражавали. Нед. 3. без поговора, послушно, покорно. — Осим њих трога нико се ни за шта у кући не пита, него све слепо слуша и покорава се. Лаз. Л. Ката се слијепо покоравала свом мужу. Донч. 4. исконском, неодољивом, елементарном снагом, стихијски. — Силе природнс дјелују слијепо. Баз. Срце ... исто тако слепо мрзи као што и слепо воли. Дуч. 5. безизражајно, празно. — Скупо све — вели човјек и гледа слијепо, кола очима по тавану. Сиј. 6. без светлости, у потпуном мраку. — У ... кућама све је још било тамно и слиепо. Ђал. У великом муку, крвави прозори околних кућа слепо су гледали према пожару. Ћос. Б. сле̑по̄ о̏ко, иек. сли̏јепо̄ о̏ко, с 1. слепоочница. — Њега нешто тако јзко удари у слепо око ... и он се од тога претури и — умре. Ранк. Жута кожица слијепоrа ока, под којом удара крв жестоким батом све чешће, привлачи његов поглед. Мих. 2. неразвијен пупољак на гранчици дрвета. — Појте птице! Већ по гранчицама слепа ока хоће да прогледе, Јакш. М.