сле̑п
слеп
Лема
слеп
Извор
том 5, стр. 847, редослед 9
- 1.а.
ијек. сли̏јеп а. који нема очњега вида, који је лишен способности вида.
— У оба да је слијеп ока цар], ко би смио рећи да је слијеп?
Бјеше худа, у очи слијепа.
Зна л он ... како је шупаљ поглед тих очију слепих?
- 1.б.
(у именичкој служби) м слепац.
— Ту на вашару је било слепих који су уз гусле богорадили.
Знате ли како је кад се слијепу врати вид?
- 1.в.
који не опажа, не примећује, не схвата оно што се догађа око њега.
— Иде Стана замишљена лица. У очима поглед слеп за свет око ње.
Ту је ваљао човек који ... није слеп за народне обичаје.
- 1.г.
који је неспособан, којему недостаје знања и вештине да схвати нешто.
— Како је сељак политички слијеп, он се равна више по закону инерције.
Сви смо ... за лепоту слепи.
- 2.а.
фиг. који ради, поступа без расуђивања, не водећи рачуна о разлозима, непромишљен, неразборит, неразуман, неспособан да види.
— Давао је неограничену власт једној олигархији састављеној од ... слепих прИСталица.
Правила је од њега слијепог подложника.
- 2.б.
који делује, јавља се, испољава елементарном снагом, стихијски, без предвиђања, случајно.
— Марковић социјални покрет не своди на несвесну игру слепих економских сила.
Све је препустио слијепом случајV.
- 3.а.
који се изводи, врши без употребе вида, гледања.
— Два коња ... играју поваздан по ражовном влаћУ, газе стално по истој стази, праве на стотине слијепих круrова.
- 3.б.
који се налази у потпуном мраку, тами, неосветљен.
— Простор пред њом био је потпуно слијеп. Нигдје ни најситнија каква свјетла.
- 3.в.
који је без живота, безизражајан, празан.
— Животе мртви, слијепи погледе, ти јадна ... жива сабласти!
- 3.г.
кроз који се не види, непровидан, непрозиран.
— Над њим огледало млетачко, старо, готово слијепо.
У кафани се подигла загушљива, слијепа прашина.
- 4.
који је на једном крају затеорен, који нема пролаза.
— Кућа је те госпођице у некој слијепој уличици.
Из хола су се бескрајни ходници гранали на све четири стране гломазног лабиринта са слијепим завијуцЦИма. ав.
долина геогр. речна долина са три стране затворена високим стенама; ~игра шах игра коју играчи изводе не гледајући на шаховску таблу; ~ мрља (пеrа) в. уз мрља (изр.); ~ улица а) улица која нема излаза, која је на једном крају затворена; б) фиг. безизлазни положај. — Хоће ли пленум и знати извести земљу из слијепе улице. Вј. 1971; ~ и глув правити се в. уз глув (изр.); ~ код (здравих) очију бити (остати) бити без најосновнијег знања, не знати читати ни писати;СЛеПИ Ко Л О С8 К в. уз колосек (изр.); слепи метак в. уз метак (изр.); слепи фењер ручна светиљка (са свећом или петролејска светиљка у стаклу) која баца светлост само напред. — У близини ... припуцаше топови. Војник припали слепи фењер. Јак.; слепи под грађ. подлога од дасака на коју се полажу паркети; слепи прозор, слепа врата грађ. прозор, врата који стварно не постоје, него су само или насликани на кући или пластично имитирани; слеПи путник онај који путује возом или бродом без возне карте; слепи таван таван без прозора; слепи зид в. уз зид (изр.); слепо црево анат. део дебелог црева са црвуљком арреnФi2; слепо куче в. уз куче (изр.); слепо оруђе чије бити бити чије средство за остварење циља; слепо писмо водени знакови на фином папиру.
Фразе
као ~ јурнути не мислити на опасност, излагати се највећој опасности. — И јурнуше као слепи на брдо. БК 190б;
Изворни текст (OCR)
сле̑п, -е́па, -е́по, ијек. сли̏јеп 1. а. који нема очњега вида, који је лишен способности вида. — У оба да је слијеп ока цар], ко би смио рећи да је слијеп? Њег. Бјеше худа, у очи слијепа. НПХ. Зна л он ... како је шупаљ поглед тих очију слепих? Змај. б. (у именичкој служби) м слепац. — Ту на вашару је било слепих који су уз гусле богорадили. Вес. Знате ли како је кад се слијепу врати вид? Шен. в. који не опажа, не примећује, не схвата оно што се догађа око њега. — Иде Стана замишљена лица. У очима поглед слеп за свет око ње. Шуб. Ту је ваљао човек који ... није слеп за народне обичаје. Поп. П. Г. који је неспособан, којему недостаје знања и вештине да схвати нешто. — Како је сељак политички слијеп, он се равна више по закону инерције. Крл. Сви смо ... за лепоту слепи. Стан. 2. фиг. а. који ради, поступа без расуђивања, не водећи рачуна о разлозима, непромишљен, неразборит, неразуман, неспособан да види. — Давао је неограничену власт једној олигархији састављеној од ... слепих прИСталица. Гавр. Правила је од њега слијепог подложника. Донч. б. који делује, јавља се, испољава елементарном снагом, стихијски, без предвиђања, случајно. — Марковић социјални покрет не своди на несвесну игру слепих економских сила. Скерл. Све је препустио слијепом случајV. О-А. 3. а. који се изводи, врши без употребе вида, гледања. — Два коња ... играју поваздан по ражовном влаћУ, газе стално по истој стази, праве на стотине слијепих круrова. Сиј. б. који се налази у потпуном мраку, тами, неосветљен. — Простор пред њом био је потпуно слијеп. Нигдје ни најситнија каква свјетла. Бег. в. који је без живота, безизражајан, празан. — Животе мртви, слијепи погледе, ти јадна ... жива сабласти! Богд. г. кроз који се не види, непровидан, непрозиран. — Над њим огледало млетачко, старо, готово слијепо. Домј. У кафани се подигла загушљива, слијепа прашина. Матош. 4. који је на једном крају затеорен, који нема пролаза. — Кућа је те госпођице у некој слијепој уличици. Вел. Из хола су се бескрајни ходници гранали на све четири стране гломазног лабиринта са слијепим завијуцЦИма. ав.