слѐтети
слетети
Лема
слетети
Извор
том 5, стр. 850, редослед 11
- 1.
ијек. слѐтјети, сврш. 1. а летећи спустити се на што.
— Кад сунце западне, они змајеви слете и почину по врховима планина. Н. прип.
Казали му да је синоћ сова слетјела над њиховом кућом.
б. пасти.
— На очи јој две звезде слетеше, зато су јој очи тако сјајне.
- 2.а.
стрчати, јурнути наниже. СМИљћа ... слети одозго к воловима потјера их неком шибом. Мил.
- 2.в.
У собу с ружом уто мали слети. Марк. Ф. Он слете низ дрвене степенице. Ћос.
- 2.б.
фиг. нестати, ишчезнути с неке површине.
— И у доказ необоривости тога доказа слете сви набори с његова лица.
- 3.
згулити се.
— Дарује свекра тананом кошуљом... куд се њом почеше, кожа ће слетети.
- 4.
пасти, стропоштати се.
— Али још није изрекао кадли с њега слети каnа.
Ја видех да га је ухватило пиће, па се побојах да не слети под кола.
- 5.
откинути се, бити изговорен.
— Она га гледаше кроза сузе ... очекујући да слети с његових усана кобна реч.
- 6.
заокупити речима некога да нешто учини, салетети.
— Удовица Елвира слети Јакоба Подгорскога изненада.
Слетише са свију страна Симеуна да им приповједи како је дијелио мејдан с АсаМ-беrом.
Фразе
није му слетела (слетео) ни в лас са главе в. уз влас (изр.).
Пододреднице
1. долетети на једно место, са разних страна, дојурити. — На моје помагање слете се људи пз ближњих кућа. Том. 2. нагло надоћи, навалити, наврети. — Господину том крв се у образе слети од љутине. Ат
Изворни текст (OCR)
слѐтети, -тӣм, ијек. слѐтјети, сврш. 1. а. летећи спустити се на што. — Кад сунце западне, они змајеви слете и почину по врховима планина. Н. прип. Вук. Казали му да је синоћ сова слетјела над њиховом кућом. Нам. б. пасти. — На очи јој две звезде слетеше, зато су јој очи тако сјајне. Јакш. М. 2. а. стрчати, јурнути наниже. СМИљћа ... слети одозго к воловима потјера их неком шибом. Мил. В. У собу с ружом уто мали слети. Марк. Ф. Он слете низ дрвене степенице. Ћос. Б. б. фиг. нестати, ишчезнути с неке површине. — И у доказ необоривости тога доказа слете сви набори с његова лица. Крањч. Стј. 3. згулити се. — Дарује свекра тананом кошуљом... куд се њом почеше, кожа ће слетети. Вес. 4. пасти, стропоштати се. — Али још није изрекао кадли с њега слети каnа. Крањч. Стј. Ја видех да га је ухватило пиће, па се побојах да не слети под кола. Лаз. Л. 5. откинути се, бити изговорен. — Она га гледаше кроза сузе ... очекујући да слети с његових усана кобна реч. Ранк. 6. заокупити речима некога да нешто учини, салетети. — Удовица Елвира слети Јакоба Подгорскога изненада. Ков. А. Слетише са свију страна Симеуна да им приповједи како је дијелио мејдан с АсаМ-беrом. Коч.