сли̏на
слина
Лема
слина
Извор
том 5, стр. 853, редослед 11
- а.
слузава течност коју излучују жлезде у устима човека и животиње.
— Чупаво ... и слабо женско створење, љепљиво од суза, крви и слина.
НУрија зинуо ... а слине му се почеше да цеде из углова уста низ браду.
- б.
слузава течност која тече из носа, бале.
— Секагија ... можке се на човека пренети сополином, слином из ноздрва.
Фразе
гутати слину гледати са завишћу на нешто замамљиво али неприступачно и неостварљиво. — Нијемци ће се науживати, а ти, сељаче, гутај слину! Бен.; (по)теку (по)цуре му слине а) о силној жељи да се нешто поједе што је врло добро и примамљиво. — Неколицини изгладњелих симуланата цуриле су слине Из уста. Јонке; б) унапред осетити задовољство и уживање од нечега што је заводљиво и замамљиво. — Он је одједанпут полудио за Грушењком, слина му цури кад је само погледа. Л-К. Чим је то чуо господин жупник, одмах му потекоше слине из губице.
Изворни текст (OCR)
сли̏на ж а. слузава течност коју излучују жлезде у устима човека и животиње. — Чупаво ... и слабо женско створење, љепљиво од суза, крви и слина. Михољ. НУрија зинуо ... а слине му се почеше да цеде из углова уста низ браду. Марк. М. б. слузава течност која тече из носа, бале. — Секагија ... можке се на човека пренети сополином, слином из ноздрва. Батут.