Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сли̏нав

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 853

сли̏нав

слинав

Лема

слинав

Извор

том 5, стр. 853, редослед 12

  1. 1.а.

    који испушта слине, балав.

    — Волео сам ову банду ... од Кеше ... све до најмлађег Туце, слинавог, тртастог.
    Вучо
    Блесавац развалио слинаву губицу.
    Гор.
  2. 1.б.

    који је умрљан слином.

    — Снивах да ми тура у грло своје слинаве духанске прсте.
    Ков. А.
  3. 2.

    који је растегљив као слуз, отегнут.

    — Раширивши своја уста у слинав осмијеХ, шаптао је у повјерењу. Шег.
  4. 3.

    фиг. врло млад, неискусан, неук.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ти си још слинав.
    Ђур.
  5. 4.

    који пропушта влагу, прокапљив.

    — Знао је ... све како долази: и трули слинави кровови и јабука ...
    Крл.
Изворни текст (OCR)
сли̏нав, -а, -о 1. а. који испушта слине, балав. — Волео сам ову банду ... од ... Кеше ... све до најмлађег Туце, слинавог, тртастог. Вучо. Блесавац развалио слинаву губицу. Гор. б. који је умрљан слином. — Снивах да ми тура у грло своје слинаве духанске прсте. Ков. А. 2. који је растегљив као слуз, отегнут. — Раширивши своја уста у слинав осмијеХ, шаптао је у повјерењу. Шег. 3. фиг. врло млад, неискусан, неук. — Ти си још слинав. Ђур. 4. који пропушта влагу, прокапљив. — Знао је ... све како долази: и трули слинави кровови и јабука ... Крл.