сли̏ти

слити

Стална адреса

Лема

слити

Извор

том 5, стр. 855, редослед 1

2.
(аор. слИ̏к 2. И
3.
сли̑ р. прид. сли̏о, сли́ла, -ло; трп. прид. слѝвен, -ѐна, -ѐно и сли̑т) сврш.
р. прид. — радни глаголски придевприд. — придевтрп. прид. — трпни придев
1.а.
лијући у себе попити, искапити.
— Пошто слијемо по три купице, прекини ја мук и реци му ...
Љуб.
1.б.
унети, улити какву течност у што.
— У шкољке вилиних ушиђју слио је рибар реско вино своје приче.
Креш.
1.в.
скупити, сјединити у једну целину.
— Нови и чешћи пљусци, па све жешћи ударци вјетра слили би све те гласове у један силни и непрекидни шум.
Шимун.
2.а.
лијући створити нешто, излити из метала какав предмет.
— Кад је сестра кошуљу навезла, а брат слио оловну бешику, они мећу чедо ... у тешку бешику.
НП Вук
За мене је сливено зрно које ће ме погодити.
Јов. Ј.
2.б.
саставити, спојити помоћу ливења.
— Види пред очима архаnђелову слику, ону Исту што је гледао слиту на звонима. Љуб. фиr. Он није могао те двије особе у једну слити, он је једну обожавао, другу проклињао.
Коз. Ј.
Одиста, ово је руковет севдаха и дерта, али чврсто сливена.
Коњов.

Пододреднице

~ се

1. излитисе, спустити се, скотрљати се, потећи. — Мајка ... заплака. Слише јој се крупне сузе низ смежуране образе. Дом. Куна ... се допузала до стабла низ које се просто слила нечујна, два три пута скокнула. Вуј. 2. скупити се у великом броју, стећи се, слећи се на једном месту. — Што је сила на Зети се слила ... то су сами љути Арнаути. НП Вук. Трговачки се свијет сваких петнаест дана слије у Цеховски дом. Креш. 3. удружити се с киме, стопити се у једну целину, постати део целине. — Јер се наше душе нису могле слити у сан једаћ ... ми смо сада два непријатеља. Наз. 4. спојити се, саставити се у једну целину, смешавши се престати разликовати се. — А ти разни гласи у соби се слију у мекану тиху слатку хармонију. Змај. Њене се вруће сузе слише са кћериним. Мул. ред јутро помијешајV се све сање и слију у један каос. Крањч. Стј. 5. сабити се, збити се у што. — Сне се његово биће слило у један поглед. Војн. 6. таложећи нагожилати се. — Бегу се нешто слило у лубину, хладно и тешко, и свијест мV се помрачила. Сиј. 7. постати чвршћи, постојанији. — Рекох да чвршће вiера ми се слије. Комб

излитисе, спустити се, скотрљати се, потећи.скупити се у великом броју, стећи се, слећи се на једном месту.удружити се с киме, стопити се у једну целину, постати део целине.спојити се, саставити се у једну целину, смешавши се престати разликовати се.сабити се, збити се у што.таложећи нагожилати се.постати чвршћи, постојанији.

Изворни текст (OCR)

сли̏ти, -и̏је̄м (аор. слИ̏к, 2. И 3. л. сли̑; р. прид. сли̏о, сли́ла, -ло; трп. прид. слѝвен, -ѐна, -ѐно и сли̑т) сврш. 1. а. лијући у себе попити, искапити. — Пошто слијемо по три купице, прекини ја мук и реци му ... Љуб. б. унети, улити какву течност у што. — фиг. У шкољке вилиних ушиђју слио је рибар реско вино своје приче. Креш. в. скупити, сјединити у једну целину. — Нови и чешћи пљусци, па све жешћи ударци вјетра слили би све те гласове у један силни и непрекидни шум. Шимун. 2. а. лијући створити нешто, излити из метала какав предмет. — Кад је сестра кошуљу навезла, а брат слио оловну бешику, они мећу чедо ... у тешку бешику. НП Вук. За мене је сливено зрно које ће ме погодити. Јов. Ј б. саставити, спојити помоћу ливења. — Види пред очима архаnђелову слику, ону Исту што је гледао слиту на звонима. Љуб. фиr. Он није могао те двије особе у једну слити, он је једну обожавао, другу проклињао. Коз. Ј. Одиста, ово је руковет севдаха и дерта, али чврсто сливена. Коњов.