слича́рити

сличарити QA: medium

сличарити

том 5, стр. 855, редослед 9

в.
необ. в. сликовати1.
необ. — необичнов. — (после броја) век
в.
В. пр. уз гл. им. сличарење
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

слича́рити, слѝча̄рӣм несврш. необ. в. сликовати1. В. пр. уз гл. им. сличарење.