слобо̀да
слобода
Лема
слобода
Извор
том 5, стр. 856, редослед 5
- 1.а.
(вок. слобо̀до и сло̏бодо) 1 могућност испољавања своје воље у границама природних и друштвених закона; стање у коме .човек није ограничен у одлучивању о себи, о својој судбини; одсуство ограничења, принуде, притиска (политичког, економског).
— Крањчевић је ... пјесник револта и слободе.
- 1.б.
независност од владавине, власти туђина.
— Онда је дошла слобода. Непријатељ је бежао.
- 2.а.
стање онога који није у затвору.
— Суд му није допустио да се из слободе брани.
- 2.б.
кретање без ограничења у простору.
— У Дивљим птицама ... дата је слобода ...
- 3.
лична независност, самосталност, која није ограничена никаквим обавезама, могућност поступања по својој вољи, жсељи.
— Сна је претпостављала своју усидјеличку слободу обичном браку.
Књижевник треба да има пуну слободу развијања.
- 4.
могућност несметанога рада у каквој области људске делатности: ~ научног истраживања, ~ пловидбе, ~ избора, ~ вере.
- 5.
неусиљеност, природност у владању, опхођењу, отвореност.
— Поче се осећати она слобода која је тако нужна за весеље и свадбе.
Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше. И ... она слобода и одрешитост ... све се то допаде хајдуцима.
- 6.
фиг. храброст, смелост, одлучност, одважсност.
— Карактеристика нове жене поглавито је у томе што она узима слободу да јавно чини оно што људи од памтивека чине.
савести слободно, несметано вероисповеоање.
Фразе
демократске слободе пол. слобода речи, штампе, удруживања; ~ воље фил. способност човекова да одлучује и ради независно од чулних мотива; ~ мора пол. несметана пловидба бродова свих дфжава на отвореном мору; слобода, једнакост, братство ист. начела француске грађанске револуције 1789. у борби против феудализма;
Изворни текст (OCR)
слобо̀да ж (вок. слобо̀до и сло̏бодо) 1. а. могућност испољавања своје воље у границама природних и друштвених закона; стање у коме .човек није ограничен у одлучивању о себи, о својој судбини; одсуство ограничења, принуде, притиска (политичког, економског). — Крањчевић је ... пјесник револта и слободе. Матош. б. независност од владавине, власти туђина. — Онда је дошла слобода. Непријатељ је бежао. Бар. 2. а. стање онога који није у затвору. — Суд му није допустио да се из слободе брани. Скерл. б. кретање без ограничења у простору. — У Дивљим птицама ... дата је слобода ... Креш. 3. лична независност, самосталност, која није ограничена никаквим обавезама, могућност поступања по својој вољи, жсељи. — Сна је претпостављала своју усидјеличку слободу обичном браку. Том. Књижевник треба да има пуну слободу развијања. НК 1946. 4. могућност несметанога рада у каквој области људске делатности: ~ научног истраживања, ~ пловидбе, ~ избора, ~ вере. 5. неусиљеност, природност у владању, опхођењу, отвореност. — Поче се осећати она слобода која је тако нужна за весеље и свадбе. Станк. Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше. И ... она слобода и одрешитост ... све се то допаде хајдуцима. Вес. 6. фиг. храброст, смелост, одлучност, одважсност. — Карактеристика нове жене поглавито је у томе што она узима слободу да јавно чини оно што људи од памтивека чине. СКГ 1937.