Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сло̀вити

несврштом 5, стр. 859

сло̀вити

словити

Стална адреса

Лема

словити

Извор

том 5, стр. 859, редослед 14

  1. 1.

    говорити

    archaic
    заст. — застарело
    — Почела су се та племена називати »Словенима« јер су могли међу собом словити, говорити.
    Нен. Љ.
    У предвраћу разговарају двије старије жене, непрестано слове као патке на паши: пај, пај, пај.
    Кал.
  2. 2.

    бити познат, бити на гласу.

    — За оно доба словиле су особито »танцушке« у некој крчми Влашке улице.
    Шен.
    Она је у селу словила као* жена »што зна све о старини«. Шег.
Изворни текст (OCR)
сло̀вити, -ӣм несврш. заст. 1. говорити. — Почела су се та племена називати »Словенима« јер су могли међу собом словити, говорити. Нен. Љ. У предвраћу разговарају двије старије жене, непрестано слове као патке на паши: пај, пај, пај. Кал. 2. бити познат, бити на гласу. — За оно доба словиле су особито »танцушке« у некој крчми Влашке улице. Шен. Она је у селу словила као* жена »што зна све о старини«. Шег.