сло̏во
слово QA: medium
Лема
слово
Извор
том 5, стр. 859, редослед 22
- 1.а.
писмени знак у писму, азбуци, који обично одговара одређеном гласу велико ~, мало ~, латиничко ~, ћириличко
. — Војник отвори књигу и поче им казивати слова. Мул. Његова слова била су велика и грбава као крушке. Брл. Масним словима су објављивали успеХе. Јак.
- 1.б.
типографски знак одређеног облика и величине, који се употребљава у штампању каквог текста.
Њеома важна слитина ... служи у тискарама за лијевање слова. Тућ.
- 2.
а. арХ. реч.
Брезовица је пуна народа, силно се људство слегло да чује слово божје. Јакш. Ђ. Окренули смо леђа ... попријеко идућ без иједног слова. Комб. б. говор, беседа у различитим свечаним или тужним приликама. — Ће каним држати сада ... какво посмртно слово. Наз. У част је њеГову ... држао поздравно слово. Ил. в. оно што је написано. — Они двоструко вјерују у то слово, јер је оно писано и кадро је кроз вјекове зборити истим гласом.
Фразе
златним словима (записати, забележити) неизбрисиво, на вечно сећање, на вечни спомен. — Историја ће златним словима забележити ћелике заслуге овог мудрога и храброга војсковође. БК 1906.; једним словом укратко, јасно. — Једним словом, дете без замерке кротко као јаrњешце и мирно. ом мртво слово на папиру нешто што је остало неостварено, непримењено. — Сви они говоре о пријатељствУ, о узајамној сарадњи, а сами су то претворили у мртво слово на папиру. Пиј.; ни слова ни речи, ништа. — () свему томе социологија неће да писне ни слова. Лит. 1957.; (од ~) до ~ потпуно, дословно, тачно. — Ево га писма од слова до слова. Вук. Ове слутње испуниле су се до слова. Јов. С.; пуним словом отворено, искрено. — Кије се устручавала пуним словом казати мИ Да сам јој у вољи. Ков. А.;~ закона формално тумачење закона, тачно по закону. — 1К се извршује слово закона, а не дуХ, онда све то није ћудоредно. Баз.; (с)пала кљига на Два слова в. уз књига (изр.).
Изворни текст (OCR)
сло̏во с 1. а. писмени знак у писму, азбуци, који обично одговара одређеном гласу велико ~, мало ~, латиничко ~, ћириличко