Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сло̏во

стом 5, стр. 859

сло̏во

слово QA: medium

Стална адреса

Лема

слово

Извор

том 5, стр. 859, редослед 22

  1. 1.а.

    писмени знак у писму, азбуци, који обично одговара одређеном гласу велико ~, мало ~, латиничко ~, ћириличко

    . — Војник отвори књигу и поче им казивати слова. Мул. Његова слова била су велика и грбава као крушке. Брл. Масним словима су објављивали успеХе. Јак.
    Том.
  2. 1.б.

    типографски знак одређеног облика и величине, који се употребљава у штампању каквог текста.

    Њеома важна слитина ... служи у тискарама за лијевање слова. Тућ.
  3. 2.

    а. арХ. реч.

    Брезовица је пуна народа, силно се људство слегло да чује слово божје. Јакш. Ђ. Окренули смо леђа ... попријеко идућ без иједног слова. Комб. б. говор, беседа у различитим свечаним или тужним приликама. — Ће каним држати сада ... какво посмртно слово. Наз. У част је њеГову ... држао поздравно слово. Ил. в. оно што је написано. — Они двоструко вјерују у то слово, јер је оно писано и кадро је кроз вјекове зборити истим гласом.

Фразе

златним словима (записати, забележити) неизбрисиво, на вечно сећање, на вечни спомен. — Историја ће златним словима забележити ћелике заслуге овог мудрога и храброга војсковође. БК 1906.; једним словом укратко, јасно. — Једним словом, дете без замерке кротко као јаrњешце и мирно. ом мртво слово на папиру нешто што је остало неостварено, непримењено. — Сви они говоре о пријатељствУ, о узајамној сарадњи, а сами су то претворили у мртво слово на папиру. Пиј.; ни слова ни речи, ништа. — () свему томе социологија неће да писне ни слова. Лит. 1957.; (од ~) до ~ потпуно, дословно, тачно. — Ево га писма од слова до слова. Вук. Ове слутње испуниле су се до слова. Јов. С.; пуним словом отворено, искрено. — Кије се устручавала пуним словом казати мИ Да сам јој у вољи. Ков. А.;~ закона формално тумачење закона, тачно по закону. — 1К се извршује слово закона, а не дуХ, онда све то није ћудоредно. Баз.; (с)пала кљига на Два слова в. уз књига (изр.).
Изворни текст (OCR)
сло̏во с 1. а. писмени знак у писму, азбуци, који обично одговара одређеном гласу велико ~, мало ~, латиничко ~, ћириличко