сло̀вчан

сло̀вчан, -а, -о који се односи на словку. — Старчеви рачуни и словчано знање оснивајV се на кукурузном и грашкову зрнV. Ков. А. сло̏г, сло̀га м(мн. сло̀гови) 1. грам. реч или део речи од једног самогласника самог или с једним или више сугласника који се осећа као изговорна целина. — Учи нас како се пиШу и изговарају речи на слогове. Дом. lоредавши сестрице уокруг, избацује Невенка слог по слог и узгред прелази кажипрсrом од једне на другу. Гор. 2. штамп. сложена слова за штампање неког тексто; отисе слова (у штампарији). — После саветовања ... лежао је ... у штампарији већ припремљен слог целог броја листа. Пиј. Тај текст ... у густом ... и тешко читком слогу гласи је дословно ... Крл. 3. а. агр. земља између два разора на њиви; узан комад земље у башти, повртњаку и цветњаку, леја. — Земља, проорана у црне слогове, изливала је из утробе дах плодоносне жеље. Бар. б. комад земље. — Невјерни бијес слог за слогом граби од старе нам Краљевине. Шен. 4. а. мера за папир, десет табака папира заједно. — Iапира за писма ... осам слогова према овом узорку. Крањч. С. б. скуп поређаних истоврсних, истородних предмета. — Негдје се у пивници руши слог дрва. Крл. За сваке теразије одређен је слог тегова смештен у кутију. Физ. 3. 5. а. стил. — Као књижевник одли ковао се лепим, колико китњастим толико и јасним слогом. БК 1906. Кићени ... тролисти и четворолисти ... ресе портале, прозоре и балконе овог готског слоrа. Обз. 1932. б. фиг. ков, сој, врста. — Моје су жеље госпе старог слога у неоскврњеним бијелим Хаљинама ... а дугачким репом. Уј. О вјерујем да син си Јеховина божанства на Јеремијин слог. Кум.