сло̀жив
сложив QA: medium
Лема
сложив
Извор
том 5, стр. 861, редослед 2
- —
шито се можже сложити.
— Од странаца завири тек гдјекоји ... сликар са сложивом столицом.
Одржање мира тражи смањење ... наоружкања до минимума, сложивог са националном сигурношћУ. Обз. 1932. сло̀жити, сло̏жӣм сврш. 1. положити, ставити на једно место више предмета у одређеном реду, на одређен начин.
— Сложите оружје у купе!
Крањци сложише своје пиле и сјекире па нестадоше.
2. а. сместити у што, наместити.
— И1 слож(Ио чврста у довратнике врата.
б. дати .нарочити оолик, савивши, смотавши нешто (тканину, папир и сл.): ~ рубље, ~ салвете,
шатор, ~ једра. — Затворио их је новине и сложио пажљиво. Мил. В. в. савивши довести у какав положај (о рукама). — Крчмар сложи мишице на груди. Мат. Он мирно стоји сложивши руке на леђима. Ков. А. г. дати нарочити изглед чему (о лицу). — Кад је ... опазио красну дјевојку ... сложи лице на љубазан посмијеХ. Кум. 3. а. начинити, створити какву целину саставивши, спојивши делове. — Наш учитељ сложио мјешовити пјевачки и тамбурашки збор. Ивак. Симка ... гибаницу сложила. Рад. Д. б. саставити, написати. — Рок брзо сложи пИсмо. Бен. в. штамП. припремити слог, поређати слова за штампање према рукопису. — Толстој је поједине странице сложене у штампарији морао поново да преписУје. Т. књ. 4. довести у исправно стање, уредити. — Ваљда му је пошло за руком сложити своје грбаве рачуне. Ков. А. 5. саставити, смислити, створити. — Пита учитеља: је л дете то што је говорило са́мо ... тако сложило — или он, учитељ? Срем. Сложио сам ово неколико цртица. Креш. 6. фиг. а. довести у склад, сагласност, подударност, ускладити. — Око њега је птичји цвркут и зуј кукаца сложио шум којему диригира вјетар. Мих. Пјевао је неке непознате пјесме — пође понеко да сложи с њим, па не може. Сиј. б. довести до слоге, споразума, слагања, сјединити, здружити. — Срећа ... ће нас ... сложити и смирити. Вук. Турска обест сложила је Србина. Вес. 7. фиг. а. настати, почети, ударити. — Киша сложи. ПочнV веље капи крш и лишће бити. Наз. РопаЦ испуни мрачну, влажну просторијУ, а напољу сложише плотуни. Лал. б. појурити. — Попусти дизгине свом вјерном доратV, леже по њему и сложи Цестом као ... муња.
Фразе
~ са земљом, на земљу убити. —Туп ударац по глави обори га и сложи са земљом. Бан. Опалим једном у гомилу и мислим да сложих на земљу барем четвртину. Мат.; ~ у кладу бацити у кладе, оковати. — Пандур га хитро сложи у »кладу«.
Пододреднице
1. скупити се, саставити се, здружити се стварајући какав ред, облик, целину. — Обично се сложе дјевојке у један ред, и тад се ... поклици оре цијелом шумом. Коз. Ј.У души уметника се сложе синтетичке слике. Сек. 2. а. дати пристанак, сагласност на што; изразити, потврдити своје слагање с ким, с чим, споразумети се, договорити се с ким. — Штаб одреда се сложио с нама. Чол. Коначно ... се сложише око цијене. Франг. б. постићи склад, хармонију, подударност, бити у складу. — Ако се два сата сложе у куцању, онда би се доцније пробудио. Мат. в. постићи слогу, бити сложсан, жсивети
Изворни текст (OCR)
сло̀жив, -а, -о шито се можже сложити. — Од странаца завири тек гдјекоји ... сликар са сложивом столицом. Шов. Одржање мира тражи смањење ... наоружкања до минимума, сложивог са националном сигурношћУ. Обз. 1932. сло̀жити, сло̏жӣм сврш. 1. положити, ставити на једно место више предмета у одређеном реду, на одређен начин. — Сложите оружје у купе! Чол. Крањци сложише своје пиле и сјекире па нестадоше. Кол. 2. а. сместити у што, наместити. — И1 слож(Ио чврста у довратнике врата. М-И. б. дати .нарочити оолик, савивши, смотавши нешто (тканину, папир и сл.): ~ рубље, ~ салвете,