сло̀мивра̄т
сломиврат QA: medium
Лема
сломиврат
Извор
том 5, стр. 862, редослед 10
- —
необ. напад уз опасност по живот.
— Васковићи све махнитије кидишу, утркују се у безумном сломиврату. Пријете Младену, 1сујУ. Вуков. сло̀мити, сло̏мӣм (некњиж. сло̏мије̄м; трп. прид. сло̏мљен, некњиж. сло̏мијен) сврш. 1. а. употребом силе (ударањем, притиском) одвојити део или делове чега кртог од целине, скрхати, разбити.
— Катарку сломи олуја.
Баци на тле чибук и сломије лулу.
Ступали су толико 55 Речник српскохрватскога књижевног језика, полако да не би под ногама јаје сломили.
б. падом или ударом изазвати лом кости (о делу тела): ~ ногу, ~ врат. —.Неко пипну за руку и рече да ми је сломљена.
Сломиће ми кичму
— нећу издржати.
- 2.
фиг. а. лишити кога власти, моћи, утицаја; скршити нечији отпор, савладати, уништити.
— Султан се закле ... да мора сломити снагу тврдоглавих босанских велМожа.
Они морају сломити партизане ма и помоћу немачких тенкова.
б. лишити кога снаге, воље, енергије; уништити физички, морално, исцрпсти, скршити, утући.
— Живот није успео да их исквари, али им је сломио сваку енергију.
Сломила јој тијело биједа горка и оштра.
в. улажсући напор наговорити некога на попуштање; с муком уверити, убедити.
— Ко ће сломит оне старешине?
Она је сломила Баришину непопустљивост.
3. фиr. а. повредити.
— Глобит ће ме ... lаштровићи и клети ме дјевојачке мајке што сломиХ обичај.
б. прекинути.
— Један момак сломи мук.
врат себи страдати, пропасти; ~ зубе (на чему) претрпети неуспех. — На том фронту у Шпанији је некад Каполеон сломио зубе. Пол. 1959; ~ кости (ребра) коме испребијати кога; ~ крила коме убити у коме полет, вољу за даљи рад; ~ ланце (окове) ослободити се; ~ рогове (шију) коме савладати чији отпор, противљење, укротити кога.
Фразе
~ врат коме уништити кога;
сломила се (сломиће се) кола на њему био је (биће) крив, платио је (платиће) за друге. — На теби ће се сломити кола, на теби, Ивице!
Пододреднице
1. а. раздвојити се на делове, распасти се на комаде, разбити се, преломити се, пребити се. — Кад се кола сломе, путова доста. Н. посл. Вук. фиг. Тек да се не сломим, тако сам био слабачак. Киш. б. повредити се, озледити се при паду, удару. — С коња ће те вјетар оборити, сломићеu се. НП Вук. И како је подигао руке пре но што ће се сломити низа степениuе. Ћос. Б. 2. фиг. а. бити савладан, уништен. — Хафис-паша се сасвим сломи ... на Иванковцу. Нов. Иако Немци почињу ... добијати снажне ударце ... треба још огромних напора да се њихова ратна машина сломије. Пиј. б. попустити у свом отпору, уверењу, покоритисе. — Саветују му док је времена да прода своје имање ... али он не попушта, не да се сломити. Јевт. Не да се он лако сломити. Божић. в. постати физички слаб, исцрпсти се, измучити се (од напорног рада). — Сломи се радећи и никад да ти роди ни оно најнужније. Нам. г. нагло изгубити у јачини, интензитету̀. — У очима му се сломи дивљачки бес. Петр. В. Глас јој је ... одједном задрхтао, а онда с сломио као у јецају. Грг. 3. фиr. срушити се, скрхати се, пропасти. — Идеали његови постепено сломише се. Ранк. Био је свемоћан ... у читавом крају ... Најззд се све сломило. Чол. 4. фиr. сручити се, ударити. — А на Хливну пукоше топови, сломи огањ у пољу хливањском. НПХ. Негдје V висини брда гром се сломи и осмуди мокро небо. Вуј. 5. фиr. нагрнути. — Сломила се земља у сватове, оста земља пуста на крајину. НП Вук
Изворни текст (OCR)
сло̀мивра̄т м необ. напад уз опасност по живот. — Васковићи све махнитије кидишу, утркују се у безумном сломиврату. Пријете Младену, 1сујУ. Вуков. сло̀мити, сло̏мӣм (некњиж. сло̏мије̄м; трп. прид. сло̏мљен, некњиж. сло̏мијен) сврш. 1. а. употребом силе (ударањем, притиском) одвојити део или делове чега кртог од целине, скрхати, разбити. — Катарку сломи олуја. М-И. Баци на тле чибук и сломије лулу. Љуб. Ступали су толико 55 Речник српскохрватскога књижевног језика, полако да не би под ногама јаје сломили. Ђон. б. падом или ударом изазвати лом кости (о делу тела): ~ ногу, ~ врат. —.Неко пипну за руку и рече да ми је сломљена. Јак. Сломиће ми кичму — нећу издржати. Вучо. 2. фиг. а. лишити кога власти, моћи, утицаја; скршити нечији отпор, савладати, уништити. — Султан се закле ... да мора сломити снагу тврдоглавих босанских велМожа. Том. Они морају сломити партизане ма и помоћу немачких тенкова. Пер. б. лишити кога снаге, воље, енергије; уништити физички, морално, исцрпсти, скршити, утући. — Живот није успео да их исквари, али им је сломио сваку енергију. Прод. Сломила јој тијело биједа горка и оштра. Визн. в. улажсући напор наговорити некога на попуштање; с муком уверити, убедити. — Ко ће сломит оне старешине? Војн. Она је сломила Баришину непопустљивост. Десн. 3. фиr. а. повредити. — Глобит ће ме ... lаштровићи и клети ме дјевојачке мајке што сломиХ обичај. Љуб. б. прекинути. — Један момак сломи мук. Љуб.