Одредница

слу́га

мтом 5, стр. 863

слу́га

слуга

Лема

слуга

Извор

том 5, стр. 863, редослед 22

  1. 1.

    и ж (дат. -зи и ређе -ги, вок слу̑rо; мн. слу̑ге, ген. слу̀гӯ и слу́га̄) особа (об. мушка) која за плату врши кућне и друге послове; лакеј.

    ж — женски роддат. — дативмн. — множинаген. — генитив
    — Како ти је било код Тодора? ... Ка и другом слуги. Тодор је бездушан човек, тера ме да радим и што могу и што не могу.
    Вес.
    Ливрејани слуге точили су ... шампањац.
    Том.
  2. 2.

    песн. (често с атрибутом »вјерна«) поданик према своме владару, господару.

    folk
    нар. песн. — народно песништвонар. — народскипесн. — песничкис — средњи род
    — Слуго Моја, бане Милутине! Н. п.
    Вук
    Знаш ли, пашо, моја вјерна слуго? И.
  3. 3.а.

    фиг. онај који је потпуно предан нечему, некој идеји, онај који се брине о чијем добру: ~ народа.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сребрн крст заблиста у сувој руци божјега слуге.
    Јакш. Ђ.
  4. 3.б.

    погрд. онај који из страха или користољубља извршава што му се заповеда, који испуњава нечију вољу.

    погрд. — погрдно
    — Сад су ... слијепе слуге Каптола.
    М-О
    А немачке слуге, које тврде да сnасавају српство треба да буду раскринкане.
    Поп. Ј.
  5. 4.

    фиr. дрвена или жжелезна направа за изување чизама.

    — Хоћу да скидаш чизме на »слугу«.
    Пав.
    , свачији ~ погрд. особа без поноса, спреман да због личне користи свакоме служи; слуга сам, слуга покоран (понизан)! у некадашњем друштву уобичајен поздрав при сусрету.

Фразе

државни ~ ир. државни службеник; ни ~ (коме, чему) разr. каже се кад се хоће истаћи да је у поређењу између кога, чега сувише велика разлика; слугин
Изворни текст (OCR)
слу́га м и ж (дат. -зи и ређе -ги, вок. слу̑rо; мн. слу̑ге, ген. слу̀гӯ и слу́га̄) 1. особа (об. мушка) која за плату врши кућне и друге послове; лакеј. — Како ти је било код Тодора? ... Ка и другом слуги. Тодор је бездушан човек, тера ме да радим и што могу и што не могу. Вес. Ливрејани слуге точили су ... шампањац. Том. 2. нар. песн. заст. (често с атрибутом »вјерна«) поданик према своме владару, господару. — Слуго Моја, бане Милутине! Н. п. Вук. Знаш ли, пашо, моја вјерна слуго? И. 3. фиг. а. онај који је потпуно предан нечему, некој идеји, онај који се брине о чијем добру: ~ народа. — Сребрн крст заблиста у сувој руци божјега слуге. Јакш. Ђ. б. погрд. онај који из страха или користољубља извршава што му се заповеда, који испуњава нечију вољу. — Сад су ... слијепе слуге Каптола. М-О. А немачке слуге, које тврде да сnасавају српство треба да буду раскринкане. Поп. Ј. 4. фиr. дрвена или жжелезна направа за изување чизама. — Хоћу да скидаш чизме на »слугу«. Пав.