слу́жити
служити
Лема
служити
Извор
том 5, стр. 866, редослед 10
- 1.а.
бити слуга, радити код некога кућне и друге послове за плату; (некога) радити, вршити разне послове испуњавајући чију вољу, наредбу, заповест, дворити.
— То је пуки сиротан ... а служи у неког Николе, имућног сељака.
Тебе служећи скинула се моја младост са мене.
- 1.б.
(војску, војни рок) вршити војну обавезу, бити војник.
— Заједно смо одрасли и војску служили. Ћос.
- 1.д.
Све сам ја то учио ... кад сам служио војни рок. Јонке.
- 1.в.
вршити неку сталну дужност, служсбовати.
— Да је служио у монополу
— е, онда би се знало откуд се обогатио.
- 2.
доносити јело и пиће(у угоститељској радњи и сл.), послуживати.
— Служећ вино задријемала.
Кад је много муштерија или гостију било ... и сам је служио.
- 3.
радећи зарађивати, заслуживати.
— Отац се је смирио кад је син, служећи свој крух ... свршио право.
Сваки ... своју варенику нек служи.
- 4.
(чему) радити, бринути се на корист, напредак чега, радити у чију корист.
— Он не служи идеалу. Робује новцу.
Лист који не служи истини губио је свој основни разлог постојања.
- 5.
вршити, обављати оно чему је што намењено, за што је одређено (о органима тела, о оруђима и сл.).
— Све што би он хтео рећи кад би га језик служио било би ...
Спреми то ... Могло би кодгод служити.
- 6.
(коме, чему) бити од користи, користити, бити добар за нешто.
— Зима ђаволски служи непријатељу.
Борба против комунизма ... служила је Хитлеру као маска за лакше покоравање појединих земаља.
- 7.а.
рлг. вршити неки црквени обред.
— У олтару је служио трећи калуђер.
У светишту ... тајно се служи опијело.
- 7.б.
славити (крсну славу) вршећи верске обреде.
— Кнез Никола је служио своrа свеца.
Откад стража паде на Дробњаке, крсно име ријетко се служи.
- 8.
безл. требати.
dialectal— Па колико би вам служило новаца?
Служи ли вам штогод, госпару?
Фразе
(не) служи ме здравље здрав сам, нисам здрав; служи ме карта (срећа) добијам у картању, прати ме срећа; ~ на част (дику, саблазан и сл.) бити на част (дику, саблазан и сл.); то не служи ничем у то нема никакве вредности; чиме (вас) могу служити? разг. уобичајена друштвена форма кад се жели чути чија 9сеља.
служи(те) ce! разr. уобичајена друштвена форма кад се коме нуди јело или пиће.
Пододреднице
(чим) 1. користити се чим, употребљавати што: ~ виљушком, ножем (при јелу). — Учи сваки дан по двадесет речи и ти ћеш догодине моћи да се служиш француским језиком. БВ 1909. Кинези су познавали и магнетску иглу, али се њоме нису служили у поморству. Пов. 1. Нећу да претерујем — не волим да се служим хиперболама. Ћос. Б. 2. узимати (за столом) јело, пиће
Изворни текст (OCR)
слу́жити, слу̑жӣм несврш. 1. а. бити слуга, радити код некога кућне и друге послове за плату; (некога) радити, вршити разне послове испуњавајући чију вољу, наредбу, заповест, дворити. — То је пуки сиротан ... а служи у неког Николе, имућног сељака. Дом. Тебе служећи скинула се моја младост са мене. Бег. б. (војску, војни рок) вршити војну обавезу, бити војник. — Заједно смо одрасли и војску служили. Ћос. Д. Све сам ја то учио ... кад сам служио војни рок. Јонке. в. вршити неку сталну дужност, служсбовати. — Да је служио у монополу — е, онда би се знало откуд се обогатио. Глиш. 2. доносити јело и пиће(у угоститељској радњи и сл.), послуживати. — Служећ вино задријемала. НПХ. Кад је много муштерија или гостију било ... и сам је служио. Игњ. 3. радећи зарађивати, заслуживати. — Отац се је смирио кад је син, служећи свој крух ... свршио право. Нех. Сваки ... своју варенику нек служи. Чипл. 4. (чему) радити, бринути се на корист, напредак чега, радити у чију корист. — Он не служи идеалу. Робује новцу. Матош. Лист који не служи истини губио је свој основни разлог постојања. Ћос. Б. 5. вршити, обављати оно чему је што намењено, за што је одређено (о органима тела, о оруђима и сл.). — Све што би он хтео рећи кад би га језик служио било би ... Лаз. Л. Спреми то ... Могло би кодгод служити. Војн. 6. (коме, чему) бити од користи, користити, бити добар за нешто. — Зима ђаволски служи непријатељу. Дед. В. Борба против комунизма ... служила је Хитлеру као маска за лакше покоравање појединих земаља. НК 1946. 7. рлг. а. вршити неки црквени обред. — У олтару је служио трећи калуђер. Јакш. Ђ. У светишту ... тајно се служи опијело. Крањч. С. б. славити (крсну славу) вршећи верске обреде. — Кнез Никола је служио своrа свеца. Нен. Љ. Откад стража паде на Дробњаке, крсно име ријетко се служи. Март. 8. безл. покр. требати. — Па колико би вам служило новаца? Шимун. Служи ли вам штогод, госпару? Војн.