слу̑з

слуз

Лема

слуз

Извор

том 5, стр. 866, редослед 13

а.
(ређе м) а. густа, лепљива течност коју луче жлезде (у носу, дисајним путевима) неке ћелије.
— Тих шест жлезда луче бистру пљувачку, а она се меша са слузом Што га нађе на слузокожи усне дупље.
Батут
ГрЧ ми шаку густом слузи смочи.
Гор.
б.
сок који луче неке биљке.

Изворни текст (OCR)

слу̑з ж (ређе м) а. густа, лепљива течност коју луче жлезде (у носу, дисајним путевима) неке ћелије. — Тих шест жлезда луче бистру пљувачку, а она се меша са слузом Што га нађе на слузокожи усне дупље. Батут. ГрЧ ми шаку густом слузи смочи. Гор. б. сок који луче неке биљке.