Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

слу̀ктити

несврштом 5, стр. 867

слу̀ктити

слуктити

Лема

слуктити

Извор

том 5, стр. 867, редослед 13

  1. 1.

    слушати, пазити, ослушкивати.

    — Народ ври и слукти Рат се примиче очигледно крајV.
    Андр. И.
    Час слукти паљбу што Крбавом јечи.
    Поп. В.
  2. 2.

    наслућивати, предосећати.

    — la чак и оно што се није дало ухватити ни разумети нагађало се и слуктило у ... блистању духа, маште и стварности.
    Маш.
Изворни текст (OCR)
слу̀ктити, -ӣм несврш. 1. слушати, пазити, ослушкивати. — Народ ври и слукти. Рат се примиче очигледно крајV. Андр. И. Час слукти паљбу што Крбавом јечи. Поп. В. 2. наслућивати, предосећати. — la чак и оно што се није дало ухватити ни разумети нагађало се и слуктило у ... блистању духа, маште и стварности. Маш.