слу́тити
слутити
Лема
слутити
Извор
том 5, стр. 867, редослед 20
- 1.
(импф. слу̑ћа̄х; трп прид. слу̑ћен) несврш. имати слутњу, предосећати да ће се догодити неко зло, несрећа.
— Не слутећи ништа зло, пође ... у харем к својој кћери да јој приопћи скору удају.
Слутио сам велику несрећу.
- 2.
инстинктивно осећати, наслућивати.
— Слутио сам ... да га јоште волиш.
Партизани су ћутали и слутили да оно што су очекивали тек треба да дође.
- 3.
(често: на нешто) указивати на нешто (обично неповољно) у (блиској) будућности, предсказивати, наговештавати што.
— Слути на зло
— прорицали су старци, чувши гробља совино хукање.
Облачићи слуте на буру.
То друговање никад добру не слути.
Чујем птичји цвркут што пролеће слути.
Пододреднице
у изразу: слути ми се имам слутњу, чини ми се, привиђа жи се. — Све ми се нешто слути ... да ћу данас нешто доживети. Вес. Све ми се слути да је то
Изворни текст (OCR)
слу́тити, слу̑тӣм (импф. слу̑ћа̄х; трп. прид. слу̑ћен) несврш. 1. имати слутњу, предосећати да ће се догодити неко зло, несрећа. — Не слутећи ништа зло, пође ... у харем к својој кћери да јој приопћи скору удају. Том. Слутио сам велику несрећу. Јакш. Ђ. 2. инстинктивно осећати, наслућивати. — Слутио сам ... да га јоште волиш. Огр. Партизани су ћутали и слутили да оно што су очекивали тек треба да дође. Ћос. Д. 3. (често: на нешто) указивати на нешто (обично неповољно) у (блиској) будућности, предсказивати, наговештавати што. — Слути на зло — прорицали су старци, чувши гробља совино хукање. Моск. Облачићи слуте на буру. Нех. То друговање никад добру не слути. Мул. Чујем птичји цвркут што пролеће слути. Јакш. Ђ.