слу̑тнӣк
слутник
Лема
слутник
Извор
том 5, стр. 868, редослед 2
- —
онај који има способност да наслути, предосети што. —Тај аристократски слутник као да ипак не слутијаше. А̏ атош. Ваљан је у њега нос, ваљан је он слутник као штакор када се ужиже кућа. Гор.
Изворни текст (OCR)
слу̑тнӣк м онај који има способност да наслути, предосети што. —Тај аристократски слутник као да ипак не слутијаше. А̏ атош. Ваљан је у њега нос, ваљан је он слутник као штакор када се ужиже кућа. Гор.