слу̀хист

слухист

Лема

слухист

Извор

том 5, стр. 868, редослед 9

—
(а) м онај који пева само Пол. 1959.
colloquial
разг. — разговорни језик
по слуху, који не познаје ноте. — На несрећу сви су грлати, а типични су слухисти, па Човека ухвати очајање од овог »појања«.

Изворни текст (OCR)

слу̀хист(а) м разг. онај који пева само по слуху, који не познаје ноте. — На несрећу сви су грлати, а типични су слухисти, па Човека ухвати очајање од овог »појања«. Пол. 1959.