слу̑хтити

слухтити

Лема

слухтити

Извор

том 5, стр. 868, редослед 12

—
в. слуктити.
— Напрегнуто сам слухтио што се доrађа у другој соби. Петр.
в.
В. Иначе није баш била тако лоша ствар ... слухтити тајанствени клокот воде. ЛМС 1951.
в. — (после броја) век

Изворни текст (OCR)

слу̑хтити, -Им НесврШ. в. слуктити. — Напрегнуто сам слухтио што се доrађа у другој соби. Петр. В. Иначе није баш била тако лоша ствар ... слухтити тајанствени клокот воде. ЛМС 1951.