слу̑х
слух, слук QA: medium
Лема
слух
Варијанте
слук, слу̏к
Извор
том 5, стр. 868, редослед 7
- 1.
(лок. слу́ху и слу̀ху) чуло помоћу којега се примају звучни утисци: осетљив ~.
— Напрегнух слу2 да чујем.
Некакви мједени звукови капљу у мој слу2.
- 2.
способност правилног примања, усвајања и извођења музичких звукова.
— Нису били обдарени ... музичким ухом ... били су готово сасвим без слуха.
Није пмао ни гласа ни слуха.
- 3.
слушање.
archaic— Дозволи ми још мало слуха, господару, и о том ћеш чути.
- 4.
фиг. (обично мн.) гласови, причања која још нису потврђена.
— Не обзирући се на те слухове, морамо ипак признати да је нешто слично у ствари.
Фразе
имати слуха за нешто моћи уочити нешто, имати способност да се нешто схвати. —У време Милетићеве борбе ... имали су слуха за ново време и нове потребе. Михиз.; на ~, по слуху само слушајући (без нота). — Покушавао си на слух оно што су Настини синови свирали с нота.
Изворни текст (OCR)
слу̑х и слу̏к, слу̏ха м (лок. слу́ху и слу̀ху) 1. чуло помоћу којега се примају звучни утисци: осетљив ~. — Напрегнух слу2 да чујем. Гор. Некакви мједени звукови капљу у мој слу2. Вуј. 2. способност правилног примања, усвајања и извођења музичких звукова. — Нису били обдарени ... музичким ухом ... били су готово сасвим без слуха. Јов. С. Није пмао ни гласа ни слуха. Јонке. 3. заст. слушање. — Дозволи ми још мало слуха, господару, и о том ћеш чути. Шен. 4. фиг. (обично мн.) гласови, причања која још нису потврђена. — Не обзирући се на те слухове, морамо ипак признати да је нешто слично у ствари. Павл.